Da li ste primetili da bebe skoro nikada ne trepću? Nauka objašnjava zašto
Zapitali ste se nekad da li vam se čini da bebe ne trepću? Pa, niste umislili. Bebe stvarno ne trepću toliko često kao odrasli. Evo najverovatnijih teorija na tu temu.
Verovatno se i vama nekad desilo da stojite u redu na kasi u nekoj prodavnici, osoba ispred vas ima bebu, a beba… ozbiljno gleda u vašem pravcu, potpuno skoncentrisana i kao da ne trepće. Posle minut shvatite da stvarno ne trepće. Kao odgovor na to "zurenje", nasmešite se, mahnete ili malo sakrijete lice dlanovima, pa ga otkrijete, a beba i dalje gleda i ne trepće.
Zapitali ste se nekad da li vam se čini da bebe ne trepću? Pa, niste umislili. Bebe stvarno ne trepću toliko često kao odrasli.
Studija iz 1979. u kojoj je učestvovalo 269 dece uzrasta od dva dana do 18 godina i 179 odraslih osoba starih između 18 i 50 godina pokazala je da odrasle osobe trepnu između 10 i 15 puta u minutu.
Najmlađe među bebama koje su učestvovale u ovom istraživanju, s druge strane, trepnule su manje od dva puta za jedan minut, u proseku. Posle uzrasta odojčeta, učestalost treptanja polako raste i kad deca napune 14 godina, trepću često koliko i odrasli.
Iako nauka još nema objašnjenje za ovu pojavu, postoje tri teze kojima bi je bilo moguće objasniti.
"Malim okicama treba manje lubrikacije"
Ideja je da pošto bebe imaju manje oči i spavaju više nego odrasli, njihovim očima nije potrebno toliko lubrikacije. Donekle ima smisla, pošto je jedan od glavnih razloga za treptanje to da se očna jabučica održi vlažnom koliko je neophodno. Osim toga, trepćemo i da bismo uklonili mikroskopske čestice prašine koje bi mogle da izazovu iritaciju.
Ali, studija iz 2011. godine objavljena u stručnom žurnalu Optometrija i vid, dovodi u pitanje ovu teoriju. Naučnici su posmatrali 44 četvoromesečne bebe da bi proverili da li je sa učestalošću treptanja povezana različita izloženost površine oka spoljašnjim uticajima, i ispostavilo se da to nije slučaj. Bebe trepnu kad im se promeni "predmet pažnje". Što je situacija u kojoj i odrasli trepću, naravno.
"Bebe su suviše radoznale da bi traćile vreme na treptanje"
Sledeća teorija kaže da su bebe, pošto su tek stigle na svet, jako zainteresovane za sve oko sebe. Kao rezultat, izvanredno su fokusirane, mozak im sve vreme radi da bi obradio sve te nove informacije i treptanje bi ih samo ometalo.
Odrasli takođe retko trepću kad su intenzivno fokusirani na nešto, piše Live Science, tako da ova teorija ima smisla. Ta pojava prisutna je kod stanja poznatog kao sindrom kompjuterskog vida, do kojeg dovodi stalno gledanje u ekran, praćeno retkim treptanjem što može da dovede do suvoće oka. Drugim rečima, bebe su zainteresovane za stvarni svet isto koliko ste vi zainteresovani za te smešne video snimke mačaka koje gledate na YouTube kanalima.
"Deo mozga koji reguliše dopamin kod beba nije potpuno razvijen"
Poslednja teorija o tome zašto bebe retko trepću zasniva se na fazama u razvoju mozga. To koliko često trepćemo povezano je sa nivoom dopamina u mozgu, neurotransmitera koji pomaže ćelijama mozga da komuniciraju jedna sa drugom. Zbog toga se učestalost treptanja kod odraslih koristi i u prepoznavanju određenih medicinskih stanja.
Osobe obolele od Parkinsonove bolesti, recimo, imaju niži nivo dopamina i trepću ređe od proseka, između ostalog. S druge strane, osobe koje imaju šizofreniju, kod kojih je nivo dopamina povišen, trepću mnogo češće.
Pošto regulacija nivoa dopamina kod beba nije sasvim uspostavljena u prvim nedeljama i mesecima po rođenju, moguće je da je to što bebe ne trepću posledica činjenice da im mozak nije sasvim razvijen.
Izvor: mondo.rs
