Sobne paprati

Najjednostavnije vrste za gajenje u kući su nefrolepis, asplenijum, davalija i pelea, a najlepše su adiantum (venerina vlas), platicerijum (jelenski rogovi) i pteris.

Venerina vlas je najlepša vrsta sobne paprati sa nežnim lisnim drškama na kojima se nalaze tanani svetlozeleni listići. Odgovara joj vlažan vazduh, toplota i polusenka. U stanovima sa centralnim grejanjem držite je na vlažnim kamenčićima i prskajte nekoliko puta tokom dana. Ukoliko izdanci počnu da se suše, samo ih odrežite, biljku redovno prskajte i uskoro će se pojaviti novi izdanci.

Nefrolepis je prikladan za slabije osvetljena mesta koja želite da oplemenite bujnom zelenom biljkom. Ima meke, lučno savijene listove. Između spoljnih listova razvijaju se mlade biljčice koje možete da odvojite i zasadite u posebne saksije. Redovno ga zalivajte i prskajte, naročito zimi.

Asplenium krase svetlozeleni sjajni listovi, koji su celom dužinom podeljeni smeđom žilom. Odgovara mu polusenovito, toplo i vlažno mesto. Leti je neophodno da ga zalivate dva-tri puta nedeljno, u sredinu rozete koju sačinjavaju listovi. Tokom jeseni i zime smanjite zalivanje i zemlju održavajte umereno vlažnom.

Platicerijum je paprat sa velikim listovima koji podsećaju na jelenske rogove. U donjem delu biljke su neplodni listovi koji se prepliću formirajući činijicu u koju biljka skuplja vodu i hranljive materije. Iz sredine biljke uzdižu se plodni, sivozeleni listovi, prekriveni belom skramom. Najviše mu prija prigušena svetlost i humusno zemljište sa dodatkom komposta od kore drveta. Jednom nedeljno biljku potopite u vodu bez krečnjaka na 15 minuta, ali pazite da ne pokvasite plodne listove.

Pteris privlači pažnju raznim oblicima i bojama listova, koji mogu biti potpuno zeleni ili prošarani belim, ravni ili u obliku petlove kreste. Pteris je jako osetljiv na suv vazduh, pa teško opstaje u prostorijama sa centralnim grejanjem.

Izvor: Novosti