Nekad je nemoguće predvideti da će mlada osoba pokušati sebi da oduzme život, jer ne daje jasne signale: Šta da radi roditelj koji ima zatvoreno dete koje ima masku bezbrižnosti?
U poslednjih mesec dana nekoliko adolescenata u Srbiji je sebi oduzelo život. Broj samoubistava među adolescentima raste iz godinu u godinu, a u toj statistici prednjače devojke. Ko je kriv, zašto nekim mladim ljudima izgleda da je „dići ruku na sebe“ najlakša opcija da se reše problemi, u emisiji „150 minuta“ sa psihološkinjom Radmilom Vulić razgovarala je Jovana Vukojević.
Psihološkinja je na početku razgovora istakla da je tema kompleksna. Mnogo faktora utiče na suicid, a posebno na samoubistva mladih. Tokom razgovora pomenula je tananu ličnost adolescenta, roditeljsku odgovornost i komunikaciju sa detetom, odgovornost medija i društva, brzo uspostavljanje kontakata među mladima i to takvo koje se ne produbljuje već ostaje na površinskom nivou...
Posebno se fokusirala na odnos roditelja i deteta:
„Teško je biti i dete i mlada osoba u današnje vreme“, rekla je Vulićeva. Ona je istakla da je nekad nemoguće predvideti da će mlada osoba pokušati da se ubije jer ne daje jasne signale. Kada imamo dete koje je otvoreno, spremno da otvori dušu, da razgovara sa roditeljem, tada je roditelju lakše da primeti da se sa detetom nešto neobično dešava i da se menja. Ali, šta je sa onom decom koja sve to drže u sebi i imaju masku bezbrižnosti i ne puštaju vas u svoj svet?
Način na koji komuniciramo sa detetom, kako ga prekorevamo, ukazujemo na izvesne greške je takođe od velike važnosti.
Kada roditelji kritikuju detetovu ličnost, a ne ponašanje, onda se urušava tanani odnos sa detetom. Svaki put kada kaže nešto što je uvreda, roditelji stvaraju prazan prostor, vakum u kome može nastati nesuvisla ideja, između ostalog je rekla u veoma poučnoj diskusiji Radmila Vulić.
