Hitna stanja kod dece: Prevencija i prva pomoć prilikom trovanja

Deca uzrasta do pet godina, i to više dečaci nego devojčice, su populacija u kojoj se beleži posebno visok broj trovanja. U tom uzrastu, deca istražuju svet svim svojim čulima, i u toj "oralnoj" fazi sve stavljaju u usta, ne znajući da taj čin može za njih biti štetan, pa i fatalan.

Kiseli ili gorak ukus neće sprečiti dete da proguta više tableta ili kapsula nekog leka jer ga asociraju na bombone, a i sami roditelji kažu detetu za lek "uzmi bombonu".

Česti su i slučajevi trovanja dece sredstvima za čišćenje u domaćinstvu kao i kozmetičkim proizvodima, a neretko opasnost predstavljaju ukrasne biljke koje mogu sadržati otrovne supstance.

Šta je slučajno trovanje?
Pod slučajnim trovanjem podrazumeva se da je osoba, u ovom slučaju dete, slučajno iz neznanja došlo u kontakt sa toksičnom supstancom bez želje da sebe povredi. Trovanje se manifestuje oštećenjem organizma, a najčešći put unosa toksične supstance je per os, tj. gutanjem.

Ključni faktori za predviđanje ozbiljnosti i ishoda trovanja su vrsta otrova, doza, oblik, put unosa u organizam, starost deteta, ali je od značaja i istovremena izloženost drugim supstancama, zdravstveno stanje i uhranjenost deteta.

Koji su najčešći uzročnici trovanja dece?

Većina slučajnih trovanja dece dešava se u kući. Potencijalno opasne supstance su često na vidiku deteta, ispod sudopere u kuhinji ili kupatilu, iako za ove "male istraživače" nije izazov ni da se uspenju da bi dohvatili nešto što je privuklo njihovu pažnju. Mala deca nekada neverovatnom brzinom uspeju da dohvate, stave usta i progutaju lek, sredstvo za čišćenje u domaćinstvu, šampon, itd. Deca jesu brza, ali nažalost otrov ume da bude još brži!

Mnogi proizvodi u kući su potencijalni uzročnici slučajnih trovanja dece:

Lekovi: paracetamol, lekovi za ublažavanje simptoma prehlade i gripa, sirup protiv kašlja, vitamini, biljni proizvodi, antiseptici, sedativi, antidepresivi, lekovi za kardiovaskularne bolesti i dr.

Proizvodi za čišćenje u domaćinstvu-kućne hemikalije: deterdženti i sredstva za čišćenje, sredstva za izbeljivanje, deterdženti za pranje posuđa i veša, oplemenjivači rublja, osveživači prostora, dezinfekciona sredstva.

Kozmetički proizvodi: kreme, šamponi, parfemi, losioni, ruževi za usne, lakovi za nokte, sredstva za uklanjanje laka za nokte.

Ostali proizvodi: alkohol, cigarete (ukoliko se progutaju), aromatična ulja, pesticidi, lepkovi, sredstva za zaštitu drvenih površina, baterije, proizvodi za negu sobnih i baštenskih biljaka.

Otrovne biljke: oleander, datura ali i dekorativne sobne i baštenske biljke koje mogu biti privlačne deci, a sadrže otrovne aktivne principe.

Koji su simptomi trovanja?

Simptomi trovanje će zavisiti od toga šta je dete progutalo, količine koju je unelo ali i opšteg zdravstvenog stanja deteta. Neke toksične supstance, posebno unete u malim količinama, izazivaju blage i prolazne simptome, dok druge mogu izazvati jaku mučninu, povraćanje, pospanost, bol u stomaku, pa i opekotine ili oštećenja usta i ostalih delova digestivnog trakta, a mogu se ispoljiti i ozbiljni znaci trovanja, uključujući epileptične napade, prekid disanja i srčanog rada, komu i smrt.

Prva pomoć

Prekinuti kontakt sa toksičnom supstancom. Pri oralnom unosu ukloniti čvrste partikule iz usta deteta. Pri kontaktu sa kožom ili sluzokožom ispirati vodom duže vremena. Pri udisanju, dete izneti na svež vazduh. Ne izazivati povraćanje. Po potrebi potražiti savet lekara ili hitne službe.

Mere prevencije trovanja dece

Najbolja pomoć i antidot pri trovanju dece jeste prevencija, tj, da do trovanja uopšte i ne dođe. Dokazano je da su određene preventivne mere, donešene na svetskom nivou, donele napredak u smislu smanjenja broja trovanja dece.

Globalne preventivne mere su:
- Stvaranje bezbednog okruženja za dete sa držanjem svih opasnih sredstava van domašaja dece, po mogućnosti pod ključem.
Zamena toksičnih supstanci bezbednijim alternativama (npr. zamena metanola etanolom u sredstvima za čišćenje stakla).

- Zakonodavne mere i uvođenje propisa kojima se zahteva primena ambalaže sa sigurnosnim zatvaračima koje deca ne mogu da otvore, a industriji zahtev za dizajnom proizvoda koji neće biti atraktivan deci (npr. bez oznaka voća i povrća na sredstvima za pranje i čišćenje).

- Korišćenje ambalaže sa manjom količinom toksične supstance (npr. tečnost sa nikotinom za e-cigarete).

- Upotreba zvučnih monitora za praćenje koncentracije ugljen-monoksida u kućama i stanovima koji koriste plin.

- Uspostavljanje Centara za kontrolu trovanja i izdavanje tačnih i blagovremenih saveta roditeljima, negovateljima i zdravstvenim radnicima, usmeravanje na prvu pomoć gde je potrebno i upućivanje na lečenje u zdravstvenoj ustanovi kod ozbiljnijih situacija; standardizacija i sakupljanje podataka o trovanjima.

- Edukacija dece predškolskog i školskog uzrasta i njihovih roditelja i staratelja o toksičnim supstancama iz okruženja i njihovim efektima po zdravlje, kao i prevenciji trovanja.

Osim globalnih preventivnih mera broj izloženosti toksičnim supstancama se može postići i merama u neposrednom dečjem okruženju jer se najveći broj trovanja dešava upravo u kući. Odgovornost za ove preventivne mere je isključivo na roditeljima i starateljima dece. Posebno treba imati na umu da se izloženost toksičnoj supstanci javlja iznenada i obično kada se to najmanje očekuje, kao što je odlazak majke u drugu prostoriju samo na trenutak, tokom slavlja i boravka većeg broja osoba u kući i sl.

Jednostavne mere bezbednosti koje treba da primene roditelji i staratelji su najbolji način da dete ne dođe u kontakt sa potencijalno štetnim supstancama:

- Prilikom kupovine lekova, hemikalija za domaćinstvo i baštenskih proizvoda izabrati pakovanja sa sigurnosnim zatvaračima.

- Sve hemikalije sa toksičnim supstancama i lekove držati van domašaja dece, po mogućstvu pod ključem; posebno imati na umu da „privremeno“ neadekvatno odlaganje hemikalije ili leka može biti uzrok trovanja deteta.

- Sve toksične supstance držati u originalnom pakovanju i ne presipati u flaše za vodu i sok.

- Uvek pročitati etiketu i uputstvo za korišćenje proizvoda i odlaganje ambalaže.

- Držati decu dalje od mašine za pranje sudova.

- Uvek pročitati uputstvo za primenu leka namenjenog detetu; pridržavati se uputstva lekara i farmaceuta; nikada ne davati duplu dozu leka pa ni u slučaju da je propušteno vreme davanja leka; decu ne treba zbunjivati pričajući o tabletama i sirupima kao bombonama i sokićima; lekove ne nazivatii lekićima, bombonama i sokićima već objasniti deci neophodnost uzimanja leka..

- Ukoliko su roditelji i starije osobe u domaćinstvu na terapiji lekovima, poželjno je da terapiju uzimaju bez prisustva deteta, jer dete imitira starije.

- Van domašaja dece držati ručne torbe jer se u njima često nalaze i lekovi.

- Ne držati sobne biljke sa potencijalno toksičnim efektima dok su deca mala ili ih držati van njihovog domašaja.

- Treba imati na umu da je dete koje je progutalo ili bilo u kontaktu sa toksičnom supstancom spremno da to i ponovi.

Neophodno je osigurati da su sve toksične supstance u kući, garaži i bašti van domašaja dece, kao i da mala deca budu pod stalnim nadzorom roditelja ili drugih odraslih osoba.

Davanjem većih prioriteta prevenciji trovanja uz jasne poruke o upotrebi i bezbednom čuvanju kućnih hemikalija, važnosti primene ambalaže sa sigurnosnim zatvaračima, kao i povećanjem nivoa svesti pojedinca i zajednice o opasnostima od trovanja, u čemu posebnu ulogu moraju imati svi zdravstveni radnici i posebno farmaceuti. Samo na taj način ostvariće se uslovi za smanjenje broja trovanja dece kod nas i u celom svetu.

Docent dr Danijela Đukić-Ćosić i prof. dr Vesna Matović

Izvor: yumama.com