Obujte ljubičaste čarape, danas je Dan prevremeno rođene dece!

Otvori ta ljubičasta vrata. Otvori i uđi slobodno... Jer, iza ljubičastih vrata, puno je ljubičastih priča. Puno je suza, puno je zvezdi i puno anđela. Da, puno je i osmeha. Pusti me da suzu i osmeh, radost i bol, stisak i zagrljaj, blagost i gorčinu, reč i ćutanje podelim sa tobom. Možda ćeš me razumeti...
Baš u ovom trenutku, negde na nekoj  neonatologiji ispod ljubičastog svetla, sa vuk-om plasiranim na stomačiću, sa respiratorom, sa crp-om koji divlja od nepozante infekcije, sa pneumonijom, retinopatijom, neonatalnim konvulzijama, pvl-om, hemoragijom, digestivnim traktom koji ne radi, bubrezima koji prete da otkažu, sondom za hranjenje, anemijom i hipoglikemijom bori se na stotine malih divova i divica. Ćutke! Bez simfonije bebinog  plača! Bez suze! Samo uz trzaj malušnog, providnog  tela, dok se iza zatvorenih kapaka  kriju snovi o budućnosti. A želja pusta, jača od straha, utisne borbu u njihov prerani  genetski kod i za ceo život tako mali a sutra veliki, napravi najmanjeg a najvećeg borca od njih. 

Mame tih divova sada su  sestre moje ne od Boga, već po patnji jer čekaju praznih ruku negde u porodilištima, ranjenog srca, sa bolom koji ne boli, nego razara i ujeda, gurajući im  misli na ono mesto ljubičastog svetla. Starije sestre, one od juče, ljubičasti veterani,  usidrile  su u sećanje  taj dan i ne daju zaboravu da  raširi krila, nego ga  zaključanog,  zatoče u svom srcu za ceo život.
Curi vreme, cure godine i niže se naš peti ljubičasti praznik. Podelio se moj život na pre i posle ljubičastog majčinstva. Znam ja dobro koliko i kako se mere radosti tek ispilelog majčinstva. Trostruko mi se šćućurila  sreća u rukama, u srcu, u očima u duši kada sam  tri starija sina rodila na vreme i kada smo svoja čeda iz porodilišta Zoran i ja doneli kući. O, koliko se radosti uskomešalo i kolikim su se  beskrajnim miljama  merila naša divna osećanja! Zato uvek i iznova moja tuga nema kraja što je ljubičasti Ognjen požurio na ovaj svet i svojom borbom za život od mene, supruga i svoje troje starije braće načinio tek male borce nedostižne njemu.   
A ono "znam da nije moralo tako" udari često u oči, pa reke suza za koje svaki put bezazleno poverujem da su presušile poteku iznova i iznova. Da! I radosnice su češće ljubičaste jer sve ono što se samo po sebi podrazumeva, za malog diva rođenog pre vremena predstavlja odu radosti, himnu uspeha, nov  povod za još jedno slavlje... Tek, pobedu u nizu.

Ustajala sam i padala, koračala ljubičastim tunelom, kao u hram ulazila sa molitvom na usnama, prekrštenih a praznih ruku  u Institut za neonatologiju puna 72 dana. Tamnošnji lekari i sestre imaju i imaće  moju bezgraničnu zahvalnost. Peta se  godina upisuje, a ja i dalje s vremena na vreme sakupljam polomljenu parčad moje duše i lepim je najsnažnijim lepkom od majčinske ljubavi, i tako dobijem na  zajam novu snagu, do nove stanice, do novog nekog  izazova.
Moj ljubičasti ognjeni dečak je među decom sa posledicama prevremenog rođenja. Perivertikularna leukomalacija je svoj trag ostavila kao večiti pečat, i on danas prkosi cerebralnoj paralizi. Boriti se sa njom nije lako. Naučiti se životu sa njom još je teže. Najbitnije nam ponekad kao leptir sa cveta pobegne iz ruku. To je mera koja treba da napravi granicu u kojoj  osmeh i sreća deteta moraju ostati prvi na  listi prioriteta. I tako u krug.

Ognjenovo stanje zahteva kontinuiranu fizikalnu terapiju. On je jedno od dece Sokobanjske ulice i Klinike za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović". Pod stalnim je praćenjem dr Danijele Vukićević i uporno vežba sa terapeutkinjom Anom Kanjuh Glumac. Polaznik je škole plivanja u Gradskom centru za fizičku kulturu "Stari Dif". Ide u redovnu vrtićku grupu PU Savski venac, u vrtić "Carica Milica", pohađa hipoterapiju u TPK "Potkovica", ide u centar za hiperbaričnu medicinu. Rekoh, prkosi cerebralnoj paralizi jer Ognjen hoda, vozi trotinet, trči, savladao je i par stepenika. Ljubičasti njegov svet sporijih je koraka i oslabljenih veština krupne motorike ali je veseo, prepun ljubavi, kreativan, nadaren i nadahnut. A baš taj osmeh nema cenu! I baš on daje nam neku nevidljivu a tako moćnu snagu.  
Mi, roditelji prevremeno rođene dece okupljeni smo u Udruženju "Mali Div". Dve divne majke su mnogo pre moje ljubičaste priče osetile potrebu da formiraju Udruženje roditelja prevremeno rođene dece kako bi nesebično nudile iskustva i doprinosile, koliko je to moguće, razvoju svesti i značaju i pomoći u prevazilaženju svih problema koje nastaju kada rode požure. Takođe, postoji i FB stranica "Mali div"  koja je roditeljima velika uteha i u kojoj se posebno neguju pažnja i razumevanje svih nas koji smo ovakav put prošli, kako bismo  svoje ljubičasti svetove  učinili  što veselijim.

Otvori ta ljubičasta vrata. Otvori i uđi slobodno... I nemoj se začuditi što će danas neka slika ljubičaste trake krasiti nečiji profil ili nečija prsa. I nemoj se, molim te, isčuđavati malim čarapicama kojima će se danas kititi sva odeljenja neonatologije. Na nečijim prozorima, na nekim mostovima, na nekim gradskim trgovima, gradskim i  skupštinskim zgradama ili na nekim fontanama ljubičasto će svetlo noćas sijati. Molećivo će goreti ljubičasta sijalica, noseći snažnu molitvu da rode ne žure i da  se tek rođena srca onih koji se bore ne predaju, a moleban će ljubičasta svetla držati za zvezdice anđele koji nisu izdržali. Njima neka je večna slava!

Mnogo je ljubičastih priča. Ovo je samo delić jedne. A ako želiš da samo držiš za ruku neku ljubičastu mamu ili potapšeš po ramenu nekog ljubičastog tatu, ili da pogledaš naše borce bez da ih upoređuješ i prazno govoriš kako su mali i da će sve biti u redu, ili želiš da samo nekome od nas uputiš snagu, obuci danas nešto ljubičasto i sestre moje i ja  ćemo znati da razumeš...

Pročitajte i:

Srećan vam praznik, mali divovi rođeni pre vremena!

Rode, ne žurite! Danas je dan prevremeno rođene dece

Kad rode požure: Danas je Svetski dan prevremeno rođene dece