Učiteljice o školskim sastavima nekad i sad: Kompjuteri su nam pojeli decu!

"Jesen u mom kraju", "Kako sam proveo letnji raspust", "Moja generacija"... Ovo su samo neke od tema koje đaci dobijaju na pismenim zadacima već decenijama. Učiteljice su nam objasnile da te teme ostaju zato što su u funkciji obogaćivanja rečnika, ali u poslednje dve generacije, povlače, jedna stvar se jeste drastično promenila - deca ne čitaju, i sastave skidaju s interneta.

"Ako se ne menjaju planovi i programi, i teme se vrte u krug! U svakom razredu je predviđeno šta se radi sa decom, u drugom je naglasak na opisnim temama, u trećem je akcenat na likovima", objašnjava učiteljica Suzana Mijušković iz OŠ "Nikolaj Velimirović" u Šapcu.

Učiteljica Mijušković ističe da učitelji ipak imaju i određenu slobodu.

Varijacije na temu

"Koliko god se sve to malo menja godinama, trudim se da uvek đacima ponudim više varijanti. Ne mora uvek da se sa raspusta opisuje događaj, tema može biti i "sve moje radosti tokom letnjeg raspusta". Teme u kojima se opisuje godišnje doba su i dalje aktuelne, jer kada deca opisuju prirodu ona obogaćuju svoj rečnik. Njima uvek prethodi i govorna vežba, koju, u zavisnosti od vremena, održavamo i napolju", kaže ona.

Mica Baštovanović, učiteljica u najvećoj osnovnoj školi u Srbiji, "Nikola Tesla" u Vinči, potvrđuje da su se tokom njenog višedecenijskog rada đacima davale teme istog sadržaja, ali različitih naslova.

Stariji đaci više su učili radi znanja, a sada se sve svodi na pritisak na kraju godine da se izmene ocene, opominje dugogodišnja učiteljica Milica Baštovanović (59) posle prijema svoje poslednje generacije prvaka.

"Nije nam u interesu da đaci dobijaju teme koje su dobijala i njihova starija braća i sestre, čije radove mogu da iskoriste. Međutim, za razliku od prethodnih, poslednje dve generacije mnogo toga preuzimaju sa interneta i primetno je da skoro više niko ne čita", kaže učiteljica Baštovanović i dodaje da i pored napora da učenicima približi knjige, lektire pročita možda troje od 30 učenika.

"Nekad sam plakala nad đačkim radovima"

Nastavnica srpskog jezika Žanka Stanić Mraković u zemunskoj OŠ "Gornja Varoš" potvrđuje da su razlike u đačkim sastavima koje je dobijala nekad i koje pregleda sada - ogromne.

"Ne volim đacima da dajem te uopštene teme, uvek se trudim bar da lokalizujem. Umesto "Jesen u mom kraju", barem da dam "Jesen u bašti mog komšije" ili "Jesen na zemunskom keju". Međutim, kompjuteri su toliko pojeli decu, da čak i sastav na temu "Plakao sam tog dana" oni traže na internetu. Zar ne mogu da pišu o nekom svom iskustvu - pita se nastavnica Stanić Mraković.

Kako ona kaže, sastavi koje danas pregleda mogu se opisati kao "korektni".

"Tako je malo onih koji vas ponesu. Ranije sam ushićena čitala radove kolegama u zbornici, dešavalo se da uzmem pismeni, pa se rasplačem! Gde god smo učestvovali na konkursu mi smo pobeđivali, a toga više gotovo da nema. Valjda je to danak savremene tehnologije", kaže nastavnica Žanka, koja u školi radi 30 godina.

Izvor: blic