Pravila tihog roditelja: Nema više vike i podizanja glasa

Što ste se odmarali, odmarali ste. Što ste se opuštali, opuštali ste se. Što ste uživali, uživali ste, a sad vam predstoji povratak u realnost i hvatanje u koštac s nekim novim i nekim starim obavezama. Čekaju vas škole, vrtići, domaći zadaci, treninzi, sekcije, logopedi, balet, džudo, rano buđenje dece koja su ispala iz ritma, odlazak i povratak s posla, gužve u saobraćaju, prepuna vozila gradskog prevoza i ko zna šta sve još s čim se treba nositi iz dana u dan, sve do sledećeg godišnjeg odmora.

Pratite nas i na Viberu!​

Mešaju se uzbuđenje i strepnja, živci se zatežu ko strune i već čujete sebe kako urlate: „Ustaj! Kasnimo“, „Zašto nisi spakovala sveske“, „Gde ti je leva cipela“, „Zašto trojka“… Što vi više vičete, oni vas manje čuju.

Vreme je da to promenite i da upoznate pravila tihog roditeljstva.

Svi roditelji ponekad izgube živce i počnu da viču na decu koja su učinila nešto što ne treba ili nisu uradila ono što je trebalo, što je sasvim prirodno. Deca na povišen ton uglavnom reaguju na dva načina. Jedni počinju da plaču, izvinjavaju se i pokazuju iskreno ili neiskreno kajanje, s ciljem da se mama i tata osećaju bolje, ali zato drugi nastavljaju po starom, s namerom da istestiraju strpljenje roditelja i da pomere granice.
U oba slučaja roditelj dugoročno gledano gubi, jer se deca ne disciplinuju vikanjem već uspostavljanjem kontrole nad situacijom, a to se postiže sledećim trikovima.

Proglasite pauzu
pauzaKad god poželite da dreknete zato što se deca tuku ili zato što ste im šest puta rekli da nameste krevete, a oni nisu poslušali, proglasite pauzu od dva minuta. Izađite iz prostorije, dajte i sebi i njima vremena za „hlađenje“, pa im po povratku mirnim tonom i biranim rečima kažite čime niste zadovoljni. Verujte. Čuće vas bolje nego da ste vikali.

Ne gubite samokontrolu
Roditelji koji viču na decu nemaju kontrolu ni nad svojim osećanjima, ni nad svojim rečima, ali ni nad decom. To vam neće pomoći ni da se ispraznite, a kamo li da rešite problem koji vas je toliko iznervirao i zato se trudite da se kontrolišete.

Ponavljajte im pravila
autoritetSvaka porodica ima svoja pravila i svoje prioritete u vaspitanju. Čak i ako su vam deca baš mala, stalno ih podsećajte na ono što od njih očekujete. To radite kada ste opušteni, u neobaveznom rezgovoru, kada tokom šetnje uočite neprimereno ponašanje nekog deteta, dok se vozite… Koristite ilustrativne primere, njih deca najbolje prihvataju, jer nemaju utisak da unapred kritikujete njih već nečije ponašanje ili postupak.
Na ovaj način ćete imati kontrolu i nad sobom i nad decom ako oni naprave neku krupnu grešku. Nećete vikati, več ćete ih mirno podsetiti na neki od prethodnih razgovora koji su oni sigurno upamtili.

Snizite ton do šapata
pravila vaspitanja deceDeca znaju koliko daleko mogu da idu i gde su granice vašeg strpljenja, pa će povremeno, a neka od njih i stalno, pokušavati da ih pomere. Budite lukavi i ne radite ono što oni očekuju, već sasvim suprotno. Kad očekuju da vičete, vi snizite ton do šapata. Tako ćete privući njihovu pažnju i naterati ih da naćulje uši kako bi vas čuli.

Ne pretite praznom puškom
vaspitanje savetiUmesto da im iz sobe zaurlate „Nemojte me terati da vam dođem tamo“ veselo im recite „Ako budem morala da vam uđem u sobu, do kraja nedelje nećete gledati televiziju“. Svaka najavljena kazna mora da se sprovede, ako su se oglušili o pravila, jer će vas samo tako ozbiljno shvatati. Vaš tihi glas ili odglumljena radost dodatno će ih zbuniti i naterati da razmišljaju o sopstvenim postupcima.

Isprobajte ove savete, brzo ćete shvatiti da vam je vikanje oduzimalo autoritet, a on će vam iz dana u dan, kako deca rastu, biti sve potrebniji.

Izvor: Dečji sajt