Šta je danas "normalna" porodica?

Vremenom, "štrčanja" su postala češća, pa i uobičajena i paralelno sa njima pojavila se zbunjenost oko toga šta je sada "normalna" porodica?

Danas imamo šarenu lepezu osnovne ćelije društva... Samohrani roditelji više nisu izuzetak. Situacija u kojoj pod jednim krovom žive zajedno novi partneri i njihova deca iz prethodnih brakova prestala je da bude scenario za komediju. Parovi u "divljem" braku koji su nekada sablažnjavali okolinu nespremnošću da se ponašaju kao tradicionalna većina konačno su prihvaćeni.

Porodični psihoterapeut Jelena Branković kaže da su brojne i brze društvene promene uticale na izgled i funkcionisanje braka, pa samim tim i porodice. Prema njenim rečima, žene su ekonomski samostalnije, što je dovelo do ravnopravnijeg odnosa među partnerima, razvod je postao "legitimna opcija", a medicinska dostignuća na polju planiranja porodice omogućili su da ona ne bude organizovana samo oko potomstva, već su u fokus došli ljubav i usmerenost na partnera.

- Mladi su danas pred ogromnom mogućnošću izbora, kako treba da izgleda partnerski odnos pre braka, da li je to zabavljanje, šema, varijanta, otvorena veza, ali i kako treba da izgleda brak - da li je to samo zajednički život bez papira, tradicionalni brak, život u zajednici sa primarnom porodicom ili samostalno, brak u dva grada ili dve države ili druge forme bračnog života - kaže Brankovićeva.

Pratite nas i na Viberu!​

Mogućnost izbora često ide ruku pod ruku sa zbunjenošću. Kao što nam mnoštvo proizvoda u supermarketu ne olakšava, već otežava kupovinu, tako je i današnjim generacijama koje imaju privilegiju izbora da organizuju život kako žele, teže nego njihovim precima pred kojima je bio samo jedan put.

- Tradicionalni brak je jasno nudio smernice kako treba da izgleda odnos partnera, pa su ljudi mogli adekvatnije da se pripreme za njega. Danas je teže jer se mladi nalaze pred ogromnim brojem izbora. Svaki par mora da odluči za sebe koja forma bračnog života im odgovara spram njihovih očekivanja, kapaciteta, želja i potreba - kaže porodični savetnik Jovana Jestrović.

Kao da situacija nije već dovoljno komplikovana, mogućnosti se povećavaju. Ovo su samo neki od novih trendova koji osvajaju Zapad, a pretpostavlja se da će, sa zakašnjenjem, stići i kod nas.

Samo roditelji, ne i ljubavnici

Živimo u doba samaca. Ali, šta se dešava kad dva samca požele decu, ali ne i brak? Upare se. Tako je nastao fenomen "roditelji, ne ljubavnici". Ovaj par čine muškarac i žena u tridesetim, umorni od traženja srodne duše, ali i dalje željni potomstva. Svesni da imaju zajednički cilj, povezuju se. Dete prave veštačkom oplodnjom ili prirodnim putem, ali nakon toga intimni odnosi prestaju. Mogu imati romantične veze sa drugim ljudima, ali to ne sme ugroziti posvećenost zajedničkom projektu - detetu. U pronalasku "poslovnog saradnika" pomažu im sajtovi "Koroditelji", "Dizajnirana porodica" čija je misija da spoje pogodne partnere jer kako kažu, mnogo je kvalitetnih pojedinaca koji se, igrom slučaja, još nisu ostvarili kao roditelji, a imaju toliko toga da ponude deci.

Ova i slične pojave nailaze na osudu mnogih koji tvrde da decu ne treba opterećivati tako komplikovanim odnosima. Ali, taj argument ne stoji, tvrdi autorka knjige "Moderne porodice" Suzan Golombok. Prema njenim rečima, bitniji je kvalitet nego struktura, suština nego forma.

- Ljudi uvek pretpostavljaju da su nove porodične strukture loše za decu, da što se porodica više izdvaja od "zlatnog standarda" nuklearne porodice, potomstvo će biti problematičnije. Ali, što više posmatramo ovakve porodice, shvatamo da to nije slučaj. Zaključak je da je za dobrobit dece porodična struktura manje važna nego odnosi u porodici. Ponekad čak, što je struktura neobičnija, odnosi su bolji, jer je reč o ljudima koji su jako želeli decu. I kad konačno postanu roditelji, uprkos različitim preprekama, vrlo su posvećeni - kaže Suzan Golombok.

Zajedno su, a žive odvojeno

Mnogi holivudski parovi žive na dve adrese, a šuška se da su i princ Čarls i njegova voljena Kamila na udaljenosti od oko 30 km proslavili 12 godina braka i nekoliko decenija veze. Ona, kažu, voli da bude u svom domu sa petoro unuka, a on da uživa u miru svoje bašte, uronjen u knjige. Ali, kad su zajedno, savršeno funkcionišu. I oni nisu jedini par koji je odlučio da, uprkos potpisu, adresu ne menja. Nekad je ova varijanta privremena jer je jedan partner na usavršavanju ili zarađuje u drugom gradu, pa i državi, a nekad je odvojeni život odluka. Mnogi parovi tvrde da im je upravo život u različitim stanovima spasio ljubav i brak. Neretko, ovaj tip braka biraju partneri koji nemaju zajedničku decu, ali i oni koji imaju jedno ili dvoje kao Monika Beluči i Vensan Kasel.

Profesorka Ana Liz Elingsater kaže da su se prevarili oni koji su mislili da će promene u društvu u prethodnih nekoliko decenija uništiti porodicu. Ali, prihvatanje novih formi je neophodno ako želimo da ona opstane, upozorava norveška profesorka. Da porodica nije prevaziđena veruje i naša sagovornica.

- Još nismo pronašli bolji oblik bliskog odnosa i atmosfere za zdravo odgajanje dece od porodice. Načini na koje savremena porodica funkcioniše jesu drugačiji od tradicionalnih i neki od njih će se vremenom pokazati kao funkcionalniji. Do tada, na svakom paru je da pronađe svoju formulu uspeha - ističe Jestrovićeva za "Život plus".

Povratak tradiciji i korenima

Bilo je pitanje trenutka kad će parovi, razočarani novim vidovima porodice, početi da se vraćaju u prošlost, obrascu dominantnom pre emancipacije. Pa tako, sve je više parova i kod nas, a naročito u najrazvijenijim zemljama, koji se vraćaju tradicionalnim ulogama - muškarac obezbeđuje novac, a žena brine o domaćinstvu. Osim povratka rodnim ulogama, često je prisutno i vraćanje prirodi, pa ovi parovi beže iz grada i počinju da uzgajaju organsku hranu.

Koju god formu savremene porodice par da izabere, važno je da razvija ključnu komponentu. Taj univerzalni "sastojak" bez kog nema uspešne porodice, bilo u 10. ili 21. veku, jeste doživljaj zajedništva i međusobne brige za članove porodice, podseća Jelena Branković.

- Ta formula će uvek biti aktuelna. U tradicionalnim porodicama briga se izražavala kroz jasnu hijerarhiju i patrijarhalne vrednosti, dok je savremena porodica pred zadatkom da pronađe načine da organizuje zajedništvo - zaključuje Brankovićeva.

BRAK JE KRHKA INSTITUCIJA

Prema rečima porodičnog psihoterapeuta Jelene Branković, ljudi su zbunjeni oko toga kako bi brak trebalo da izgleda.

- Mnoštvo je različitih oblika veza pre braka. Neke su tekovina 20. veka, druge 21, pa se pitamo kako one pripremaju partnere na bračni život. Da li one čine kasniji brak krhkijim ili kvalitetnijim? Pitanje je i kako različite forme brakova doprinose zadovoljstvu partnera. Brak je danas zaista krhka institucija u kojoj se razvod često vidi kao jedini izlaz već pri prvom neslaganju partnera - upozorava Brankovićeva.

Izvor: Novosti