Dom i porodica

Rešite se navika koje ubijaju životno zadovoljstvo

Loše raspoloženje ili depresija, obično su izazvani faktorima van naše kontrole, ali kad promenite svakodnevne šablone koji vas koče, možete da počnete da živite srećniji život.
09.12.2016. - 11:35h

Male loše odluke koje pravimo svakog dana utiču na to kako se osećamo mnogo više nego što se pretpostavlja, a kada se rešimo navika koje sabotiraju vaše dobro raspoloženje, bićemo spremni da naučimo „kako biti srećan“.
Popularna psihologija nudi mnoštvo saveta saveti, koji ne obećavaju da ćete sutra probuditi srećniji ali mogu da vam pomognu da se svakog dana osećate malo bolje, bez obzira na to kakve su vas okolnosti snašle.

Vučete se kad hodate

Način na koji hodate može uticati na to kako se osećate, mada je i obrnut iskaz tačan, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Behavior Therapy and Experimental Psychiatry. Istraživači su zaključili da ispitanici koji su zamoljeni da hodaju sa pogrbljenim ramenima, sa minimumom pokreta ruku, bivaju lošije raspoloženi u odnosu na one koji hodaju odvažno, uspravno i pomalo se šepureći. Šta više, pogrbljeni subjekti u studiji imali su običaj da pamte više negativnih nego pozitivnih stvari.

Fotografišete baš sve

Instagram “frikovi”, obratite pažnju! Manično fotkanje svega što vam je pred očima može promeni način na koji pamtite proživljene trenutke, tvrdi studija objavljena u časopisu Psychological Science. U okviru istraživanja, ispitanici su otišli u obilazak muzeja, gde su posmatrali eksponate i fotografisali. Po završetku ture, bilo im je daleko teže da se prisete objekata koje su slikali, u odnosu na one koje su samo posmatrali.

- Objektiv je veo koji nam zaklanja pogled, a mi nismo ni svesti da se to događa, kaže klinička psihološkinja Didra L. Klej.

Trpite mobing na poslu

Zadirkivanje koje ste možda trpeli u osnovnoj školi, moglo bi vrlo lako da vas zadesi i na radnom mestu, samo u daleko ozbiljnijem obliku. Oko 35 odsto zaposlenih u SAD-u izloženo je nekoj vrsti maltretiranja na radnom mestu, u određenom trenutku svoje karijere. Više od 70 odsto ljudi je bilo svedok mobinga, kaže prof. dr Erin K. Leonard, psihijatar i autorka knjige "Emotional Terrorism: Breaking the Chains of a Toxic Relationship".

- Ako vas neko kontinuirano napada i to na mestu gde su vaš ponos i samopouzdanje vrlo važni, to može biti razarajuće za psihu. Ovakva situacija vas čini toliko ranjivim, da vam može biti teško da uopšte ustanete iz kreveta i odete na posao, poručuje Leonard.

Ne vežbate

Razmislite o ovom podatku: Ako postanete aktivniji tri puta nedeljno, smanjujete rizik od depresije za 19 odsto, navodi studija u časopisu JAMA Psychiatry. Nakon što su pratili život 11.000 osoba rođenih 1958, sve do njihove pedesete godine, beležeći sve simptome depresije i nivo fizičke aktivnosti, istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu otkrili su snažnu vezu između fizičke aktivnosti i depresije. Već pretpostavljate, aktivne osobe bile su daleko manje izložene depresivnim stanjima.

Odugovlačite

Razmislite o obavezama koje večno odlažete. Ako je razlog što su prosto u pitanju dosadne stvari koje ne želite da radite, tu vam već niko ne može pomoći. Ali ako izbegavate zadatke zato što vas čine nervoznim, ili se plašite da ih nećete uspešno završiti, onda prokrastinacija čini celu stvar razarajućom za vaše živce.

Ostajete u toksičnoj vezi

- Imam puno klijenata koji dolaze zbog anksioznosti ili depresije, ne shvatajući da je razlog samo tu tome što se nalaze u vrlo lošem odnosu, kaže Leonard.

- To izjeda njihovo samopouzdanje. U takvim situacijama, partner ih obično uverava da su nekompetentni, sebični i td. Ponekad su potrebne godine da osoba shvati da je njena mentalna nestabilnost uzrokovana lošom vezom, u kojoj nisu poštovani i tretirani ispravno, poručuje, psihijatar.

Shvatate život previše ozbiljno

Spotaknete se razvaljeni pločnik na ulici i umesto da se nasmejete sami sebi, preplavi vas posramljenost. Ako ovo zvuči kao vi, krajnje je vreme da pronađete nove načine da se više smejete i bolje zabavljate.

- Mnogo je istraživanja koja dokazuju benefite smeha na zdravlje, a to uključuje i mentalno zdravlje, kaže Leonard i dodaje:

-Smeh je najbrži lek za anksioznost i depresiju.

Ne spavate

- San utiče na sve, kaže Klej i objašnjava:

- Na emotivne i mentalne kapacitete, isto koliko i na telesne funkcije. Spavanje je vreme kada se telo regeneriše i bez toga sistem ne može da funkcioniše ispravno.

Nikada niste sami

Između dece, posla, partnera i drugih aktivnosti, ne možete da pronađete momenat za sebe? Leonard ističe koliko je važno izdvojiti vreme koje ćete provesti potpuno sami, bilo da je to deset minuta, sat vremena ili čitav dan. Bez toga, nervoza čini svoje i mentalna nestabilnost ozbiljno preti.

Ne razgovarate sa ljudima

Ako prevashodno koristite poruke, Fejsbuk druge društvene mreže za komunikaciju sa prijateljima, zapravo vam nedostaje pravog kontakta sa ljudima – a ćaskanje sa prodavcem u pekari svakog jutra se svakako ne računa.
- Društvene mreže služe za zabavu, a tu nema prave konverzacije koja nam dozvoljava da razumemo ljude. Takva komunikacija umanjuje naše iskustvo i osećajte, kaže Kley.

Multitaskujete

Svi u određenoj meri upadamo u zamku multitaskinga: ručamo za stolom, skrolujemo Fejsbuk dok gledamo televiziju i kuckamo se na Viberu manje više konstantno. Istraživanja su pokazala da iako mnogi veruju da su produktivniji kada rade više stvari istovremeni, to zapravo nije slučaj – to nas samo drži pod većim stresom, nesvesni smo stvari koje se dešavaju oko nas i nismo u stanju da komuniciramo efikasno.

Izvor: Lepota i zdravlje