Kako da polazak u školu ne bude bauk
Često je polazak u prvi razred stresniji za roditelje nego za dete. Ukoliko mame i tate osećaju veliki pritisak i odgovornost, oni nesvesno mogu da opterete i dete.
Roditelji đaka prvaka imaju velike dileme: Kako će se moje dete uklopiti? Hoće li mu se svideti škola? Kako će prihvatiti školske obaveze? Hoće li biti samostalno? Hoće li imati drugare? Njihova pitanja i nedoumice su opravdane, jer je polazak u školu jedan od najvažnijih perioda u životu porodice.
Najvažniji je otvoreno razgovarati o tome šta dete očekuje u školi. Ne treba mu pretiti školom (videćeš ti kad pođeš u školu, nema više igranja...), ali ni umanjivati školske obaveze (tamo ćeš samo malo da crtaš i pišeš, igraš se i biće ti lako...).
Najvažnija priprema za školu
Sva iskustva koje je dete imalo do polaska u školu (odlazak u bioskop, rasprave sa sestrom, boravak u vrtiću, ljutnja jer roditelj traži da se poštuje dogovoreno, padanje sa bicikla i upornost da se ponovo ustane i ponovo proba...) pripremaju dete za ovaj trenutak. Kroz sva ta iskustva dete razvija: fizičku, motoričku, intelektualnu, govornu, socijalnu, emocionalnu zrelost i motivaciju za učenje. Ovo su važni preduslovi koji se procenjuju prilikom spremnosti deteta za polazak u školu.
U periodu između vrtića i polaska u školu dete prolazi lekarske preglede i testiranje u školi kako bi se utvrdila spremnost za polazak u prvi razred.
U poslednje vreme broj dece sa nedovoljno razvijenom motorikom i pažnjom se povećava, što pokazuju testovi prilikom upisa u školu. Često se pogrešno misli da nedovoljno razvijena fina motorika može učeniku da oteža samo pisanje. Međutim, na svakom školskom času dete dobija zadatke koji zahtevaju primenu različitih sposobnosti i veština.
Takođe, učenici prvog razreda sa nedovoljno razvijenom koncetracijom, pažnjom, motorikom i orijentacijom u prostoru i vremenu treba da ulože veći napor pri rešavanju školskih zadataka. Što ukazuje da nepotpuna pripremljenost može da oteža detetu adaptaciju na školu i učini da mu škola bude veoma naporna.
Kako pomoći detetu
U ovom uzrastu dete i dalje najviše uči kroz igru. Npr. igrajući društvene igre, kao što je “Ne ljuti se čoveče”, možete sa detetom vežbati da reaguje na nespeh, da prihvati pravila i sarađuje sa drugima. Kroz ovu igru dete vežba strpljenje, koncentraciju i pažnju. Dok igrate sa njim tražite da se pravila poštuju, pokažite mu na ličnom primeru kako se gubi, čestitajte mu na pobedi i tražite da ono vama čestita na pobedi, čestitajte mu na fer-plej igri i partiju završite do kraja. Možete da koristite igru i za situacije koje su detetu nepoznate ili neprijatne. Igrajte igru uloga, vi ste glumci date situacije, ili napravite predstavu sa njegovim omiljenim igračkama.
Izvor: yumama.com
Autori: Marija Stanojević, pedagog i porodični psihoterapeut, Snežana Dragičević, profesor razredne nastave, Edukacija za decu i roditelje
