Dom i porodica

Trovanje kućnom hemijom i lekovima

U svakom domu se kriju brojne opasnosti. Kupatilo je skladište "otrova" sa sredstvima za održavanje higijene i korozivima za sanitarije. Posebno rizikuju mala deca koja sve trpaju u usta i senilni.
25.08.2016. - 09:51h

Koliko god da nam olakšavaju život, hemijska sredstva za održavanje kućne higijene mogu biti dvosekli mač. Nemaran odnos u rukovanju, uz ignorisanje, istina minijaturnih slova na uputstvima, može da dovede do ozbiljnih posledica u vidu trovanja. U nezavidnoj situaciji može da se nađe bilo koji član porodice, a najčešćše osoba koja ovim sredstima rukuje, kao i najmlađi kojima je istraživačka radoznalost glavna osobina.

- Kontakt sa hemikalijama u domaćinstvu počinje uz "Dobro jutro" nakon buđenja. U kupatilu je skladište mogućih otrova, počevši od sapuna, kalodonata i rastvora za ispiranje usne duplje, losiona, šampona, dezodoranasa, šminke. Tu su i sredstva za izbeljivanje kose, za skidanje laka i lakiranje noktiju. Sve to sadrži potencijalne otrove, među kojima su najznačajniji aceton i izopropil alkohol. Iako sa stanovišta kliničke toksikologije sve to može biti strašno, svakako nije za paniku - naglašava toksikolog profesor dr Dragan Joksović, osnivač Nacionalnog centra za kontrolu trovanja u Vojnomedicinskoj akademiji, koji dežura 24 sata.

* Kako deluju "hemikalije"?

- Po definiciji, svaka hemijska materija može dovesti do manjeg ili većeg remećenja fizioloških funkcija organizma, a u najgorem slučaju do smrti. Trovanje može da se dogodi udisanjem, preko kože ili oralno, pri čemu su važne koncentracije unete materije i vreme unosa. To znači da postoje hemijske materije čiji jednokratni unos od par miligrama može dovesti do trenutne smrti. I druge toksične materije mogu da dovedu do ozbiljnih, po život opasnih posledica, ali tek ukoliko se uzmu u većim količinama. Reakcije na ove vrste hemikalija nastaju u relativno kratkom vremenu, obično do isteka jednog sata od momenta trovanja. U svakom slučaju, bez obzira o kojoj hemikaliji je reč, čovek se pre može otrovati u svojoj kući u selu ili gradu, nego u pogonu neke hemijske industrije, gde je zaštita na radu zaposlenih regulisana zakonom. Ona podrazumeva edukaciju radnika od prisutne opasnosti uz obavezu nošenja zaštitne opreme kao što je odelo, rukavice, naočare, odgovarajuće maske za zaštitu disajnih puteva... U kući malo ko o tome vodi računa, osim eventualnog nošenja rukavica. A, takva vrsta "neobrazovanja" i nemaran odnos prema sebi i rizičnoj grupi ukućana pogoduje trovanju. Najčešće žrtve su mala deca koja sve trpaju u usta, ali i "velika deca" u koje spadaju senilni i bolesni.

* Da li je svaka hemijska materija u kući "trovač"?

- Većina može dovesti do akutnog trovanja. Na sreću, mnoge su pakovane u malim količinama i koncentraciji, pa ne treba paničiti, već samo biti obazriv. Na primer, u sredstvima za ličnu higijenu, koja su u svakodnevnoj upotrebi, najviše treba voditi računa o acetonu i izopropil alkoholu. Smrtna doza acetona je iznad pet grama na kilogram telesne težine. O ovome bi svi trebalo da vode računa, naročito oni koji svesno žele sebi da naškode. Slučajno ili namerno popijeni aceton dovodi do iritacije digestivnog trakta. Tokom metabolisanja, u organizmu može doći do oštećenja jetre i bubrega, uz porast nivoa šećera u krvi. Takođe, treba voditi računa i o izopropil alkoholu koji se nalazi u losionima, dezodoransima i brojnim preparatima za pranje stakla. Doza od 250 mililitara dovodi do kome, a zatim i smrti.

* Koje su najopasnije hemikalije?

- Najopasnije su hemikalije koje se uglavnom drže ispod lavaboa, iza WC šolje i na drugim pristupačnim mestima. Opasne su jer su korozivi, uglavnom su tečne, a u dodiru sa kožom ili sluzokožom izazivaju hemijske opekotine sa velikim oštećenjima. Takva je sona kiselina za skidanje kamenca, natrijum hidroksid za otčepljivanje kanalizacije, izbeljivač hipohlorna kiselina. Korozivni efekat imaju i deterdženti za mašinsko pranje ukoliko se progutaju, kalgonit za zaštitu mašina za veš i sudove, hidrogen koji se koristi za blajhanje kose, dezinficijensi poput asepsola. Sve one razaraju sluznicu jednjaka i želuca, zbog čega u visokom procentu dolazi do smrtnog ishoda. Preživeli imaju teške posledice i invalidnost.

* Na koja sredstva u kući bi još trebalo obratiti pažnju?

- Često se na dostupnom mestu drži i antifriz. Unet oralno u dozi od 50 mililitara može biti smrtonosan. Benzin, koji se koristi za čišćenje fleka sa odeće, može da dovede do teške pneumonije ako se proguta ili dospe u dušnik. Ova, takozvana benzinska pneumonija dalje se komplikuje bakterijskom infekcijom i neretko završava smrtnim ishodom. U pojedinim delovima Srbije kao lek za zaprašivanje kose protiv vašiju, naročito kod dece, koristi se etiol prah. Da zlo bude veće, pošto ga nanesu, na glavu stave plastičnu kesi da bolje delovao. Brojni su primeri smrtnog ishoda zbog ovakvog načina "lečenja".

ANTIDEPRESIVI, ANTIPSIHOTICI, ANALGETICI

* Od najmlađih što dalje držite febricet, aspirin, insulin, jer često sami za njima posežu

Do trovanja u kući najčešće dolazi uzimanjem lekov, jer ih uglavnom ima u izobilju. U većim dozama svi su toksični i mogu da dovedu do teških trovanja, koja su praćena brojnim neurološkim i kardiovaskularnim komplikacijama. Ukoliko se ne reaguje pravovremeno, može da nastupi i smrt.

- Toksična doza leka je desetostruka dnevna doza, uzeta odjednom. Na primer, ako je dnevna doza tri puta pet miligrama, toksična je 150, ako se uzme u jednom aktu. Najteža trovanja nastaju zbog psihofarmaka, kao što su antipsihotici za lečenje šizofrenije, antidepresivi za lečenje depresivnih psihoza, antiepileptici, kao što je fenobarbiton. U stopu ih prate antiaritmici za lečenje poremećaja srčanog ritma, kao i drugi kardiovaskularni lekovi, beta blokatori, kardiotonici, antihipertenzivi. Benzodiazepini, od kojih su najčešće u upotrebi bromazepam i diazepam, dodatno su opasni ukoliko se kombinuju sa alkoholom. Na analgetike i antipiretike tipa paracetamola posebno treba obratiti pažnju, ukoliko su u neposrednom okruženju deca. Febricet je, na primer, lek za kojim mala deca rado posežu, jer ima prijatan miris i ukus. Zato ga treba držati što dalje od najmlađih, kao i aspirin, insulin i oralne tablete - upozorava sagovornik "Života plus".

Koji su prvi simptomi trovanja lekovima?

- Može da se javi poremećaj svesti u vidu pospanosti, pa sve do kome. Ispoljava se i poremećaj srčanog ritma, sniženje ili ubrzanje pulsa, pad ili skok krvnog pritiska... Praktično, svi lekovi u akutnim trovanjima mogu dovesti do teških metaboličkih, kardiovaskularnih i neuropsihičkih poremećaja, pa i do smrti. Zato, čim se posumnja na trovanje lekovima ili hemikalijama, treba obavezno potražiti savet od dežurnog toksikologa u Nacionalnom centru za kontrolu trovanja. Da bi se ovakve situacije izbegle, preventivno bi trebalo držati sve opasne materije pod ključem, u originalnoj ambalaži, sa vidno obeleženim opasnostima i načinom postupanja - naglašava dr Joksović.

Izvor: novosti