Dačić: Nijedna zemlja ne može sama

Istupajući na otvaranju konferencije „Evropa u krizi: poziv na novi dijalog 1975-2015: 40 godina helsinškog završnog akta", u Evropskom parlamentu u Briselu, Dačić je rekao da tu priliku koristi da, kao predsedavajući, ukaže da OEBS može igrati značajnu ulogu kao platforma za dijalog i zajedničku akciju u prevladavanju pretnji sa kojima se suočavamo.

"U tom cilju neophodno je da zajednički radimo na usavršavanju mehanizama i alata Organizacije, da jačamo njenu operativnost i funkcionalnost, što podrazumeva i odgovarajuću finansijsku stabilnost, kako bismo mogli da se oslonimo na nju onda kad nam je najpotrebnija", rekao je Dačić.

Govoreći u susret Ministarskom savetu u Beogradu, Dačić je posebno istakao da je jedan od prioriteta srpskog predsedavanja usvajanje odluke o migracijama. "Čvrsto verujemo da je umrežavanje napora svih međunarodnih činilaca od ključne važnosti za suočavanje sa ovim kompleksnim fenomenom. Sa svojim jedinstvenim pristupom bezbednosti kroz tri dimenzije, OEBS može biti važna „karika" u lancu međunarodnih napora sa ciljem da se migrantska kriza reši na održiv način i uz poštovanje ljudskih prava svih koji su pogođeni krizom", rekao je.

Posebno, istakao je, treba imati u vidu da su šest zemalja, koje su Mediteranski partneri OEBS-a, ujedno i zemlje Južnog susedstva Evropske unije.

"Bezbednost u Evropi i na širem prostoru OEBS-a umnogome zavise i od situacije u susednim regionima. Smatram da je definisanje strateškog odnosa prema susednim područjima od suštinske važnosti za bezbednost Evrope i prostora OEBS-a", rekao je Dačić.

Očekujem, kazao je, da ćemo na predstojećem Ministarskom savetu u Beogradu strateški razmotriti izazove sa kojima se prostor OEBS-a suočava u godini obeležavanja svog četrdesetogodišnjeg jubileja.

"Sadašnja kriza je naglasila trajne prednosti i korisnost Organizacije za premošćivanje razlika i pronalaženje zajedničkih rešenja prihvatljivih za sve. Verujem da naša Organizacija ima neophodnu snagu i fleksibilnost da i u narednim decenijama pruža adekvatan doprinos rešavanju sve složenijih bezbednosnih pretnji i izazova", kazao je Dačić.

Ministar je napomenuo da kada je, kako je rekao, Srbiji povereno da bude na čelu OEBS-a u 2015, obeležavanje 40-te godišnjice Helsinškog završnog akta je bila drugacije zamišjenja, ali se u međuvremenu svet suoči sa terorističkim napadima.

Kao predsedavajući OEBS-om Dačić je ponovio najoštriju osudu tih akata, sa izrzima saučešća porodicama.

Podsetio je da je Srbija sa zadovoljstvom tada plairala obeležavanje ove godišnjice za vreme njenog predsedavanja jer smo to, kako je rekao, videli kao priliku za podsticanje strateške debate o načinima kako da osnažimo OEBS i njegovu ulogu u očuvanju bezbednosti na evroatlantskom i evro-azijskom prostoru.

Međutim, dodao je, okolnosti su se promenile u međuvremenu.

Nažalost, aktivna i nezamenjiva uloga OEBS-a demonstrirana je u realnom svetu, rekao je on.

"Na početku godine, suočili smo se sa terorističkim napadom na satirični časopis "Šarli Ebdo....", rekao je Dačić i dodao:

"Šok koji osećamo suočavajući se sa takvim terorom i ekstremnim nasiljem pojačava našu rešenost da ne dozvolimo da budu ugroženi osnovni principi demokratije i ljudskih prava na kojima počivaju OEBS i naša društva, koji su garancija očuvanja bezbednosti i mira za sve".

OEBS je, kategoričan je Dačić, jedinstven u borbi protiv svih oblika nasilnog ekstremizma i čvrsto verujemo da je saradnja najbolji odgovor na opasnosti sa kojima se suočavaju naša društva.

"Veliko mi je zadovoljstvo što, kao predsedavajući OEBS-u, imam priliku da vam se ovde u Evropskom parlamentu obratim povodom 40 godina od usvajanja Helsinškog završnog akta. Naše predsedavanje OEBS-u je u julu u Helsinkiju, mestu nastanka ovog važnog dokumenta, obeležilo ovu važnu godišnjicu sazivanjem neformalnog skupa na visokom nivou, koji je obuhvatio svečanu ceremoniju i raspravu o strateškim pitanjima sa kojima se Organizacija trenutno suočava", rekao je.

Važno je, međutim, ukazao je Dačić, što se rasprava o ovom važnom jubileju prenela i u Evropski parlament.

"Verujem da time pokazujemo da smo svesni ključnog značaja koji je Helsinški završni akt imao za smanjenje tenzija između istočnog i zapadnog bloka, afirmisanje ideje o kolektivnoj bezbednosti i prevladavanje podela u Evropi", kazao je.

Moglo bi se, istakao je, bez preterivanja, reći da je ovaj dokument uticao i na oblikovanje Evropske unije kakva je danas, što se, naravno, posebno odnosi na proširenje EU na zemlje nekadašnjeg „istočnog bloka“.

"Našom agendom je dominirala i nastavlja da dominira kriza u i oko Ukrajine; sa druge strane, nastavili smo, mada u znatno drugačijim okolnostima nego što smo očekivali, da usmeravamo i podstičemo dijalog o strateškim pitanjima u okviru OEBS-a", rekao je predsedavajući.

Govoreći o događajima oji su uticali na smer aktivnosti OEBS-a, Dačić je istakao da je politici najvažniji, svakako, bilo usaglašavanje Paketa mera u Minsku 12. februara u okviru Normandijske grupe, što se preko Trilateralne kontakt grupe materijalizovalo i dalje pretočilo u politički proces na terenu.

"Od maja meseca postignut je značajan napredak u pregovorima u okviru TKG i njenih radnih grupa. Pri tom naročito treba istaći da je od 1. septembra uspostavljen prekid vatre duž linije kontakta, koji se za sada održava. Isto tako, postignut je važan sporazum o povlačenju tenkova i nekih vrsta naoružanja i verifikaciji tog povlačenja, koju obavlJa SPM", podsetio je.

Dogovorene su, dodao je, i određene mere u okviru RG za humanitarna, odnosno, ekonomsko-socijalna pitanja, koje imaju za cilj olakšavanje izuzetno teških uslova u kome živi stanovništvo Ukrajine pogođeno sukobom.

U RG za politička pitanja trenutno se vode pregovori o sprovođenju političkih elemenata Paketa mera, uključujući o izuzetno značajnom aspektu - modalitetima za organizovanje lokalnih izbora u Donbasu.

"Posebno bih želeo da istaknem značajan doprinos Specijalne posmatračke misije stabilizaciji prilika. U organizacionom smislu, veoma je važno što smo početkom godine mandat SPM produžili za godinu dana, do kraja marta 2016. godine i obezbedili stabilno finansiranje rada misije za taj period. To je pomoglo da se misija konsoliduje i uveća svoj sastav u skladu sa zahtevima država učesnica", naveo je.

Sadašnja kriza, kazao je, naglasila kontinuirani značaj Helsinškog završnog akta i njegov revolucionarni koncept sveobuhvatne bezbednosti.

"Verujem da primer koji nam pružaju tvorci ovog dokumenta, koji su, u doba daleko većih podela od današnjih, uspeli da pronađu hrabrost da načine iskorak koji je doveo do kompromisa, može biti podsticajan i za današnje generacije. Evropa i prostor OEBS-a se suočavaju sa sve složenijim izazovima", kazao je i dodao da za suočavanje sa ovim izazovima neophodno je ponovno uspostavljanje poverenja između glavnih aktera.

Izvor: Tanjug