Nemačka privremeno suspenduje Šengen

Odluka Nemačke u suprotnosti je sa principima Šengenske zone, ali je Evropska komisija ocenila da Berlin za to ima legalno opravdanje.

Zbog izbegličke krize u ponedeljak se sastaju ministri unutrašnjih poslova i pravde Evropske unije, a u utorak u Mađarskoj stupaju na snagu pooštrene zakonske sankcije prema ilegalnim imigrantima.

U Minhen, prestonicu južne pokrajine Bavarske, u subotu je stiglo više od 12.200 izbeglica, što je navelo tamošnje zvaničnike da se oglase i zatraže od drugih delova Nemačke da prime više izbeglica.

Lokalna policija upozorila je da je Minhen gotovo potpuno iscrpeo svoje kapacitete za prihvat izbeglica, pošto se očekuje da oni i dalje pristižu u velikom broju.

Nemačke vlasti zbog toga su objavile da privremeno uvode kontrole na granici i da će ta odluka odmah stupiti na snagu, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer.

"Nemačka privremeno ponovo uvodi kontrole... duž unutrašnjih granica (Evropske unije). Fokus će u početku biti na granici sa Austrijom", rekao je Mezijer na konferenciji za novinare.

"Cilj ovih mera je da se ograniči trenutni priliv u Nemačku i povratak standardnim procedurama kada ljudi ulaze u zemlju. To je, takođe, hitno neophodno iz bezbednosnih razloga", dodao je nemački ministar.

Potez Nemačke u suprotnosti je sa principima Šengenske zone, koja dopušta slobodu kretanja između mnogih evropskih država. Ipak, ovaj sporazum dozvoljava privremenu suspenziju.

Osim toga, Berlin više neće dozvoljavati izbeglicama da izaberu koja evropska država će ih primiti, istakao je Mazijer.

Železnički saobraćaj između Nemačke i Austrije takođe je privremeno suspendovan.

Odmah nakon odluke Nemačke, Češka je takođe saopštila da će ojačati kontrole na svojoj granici sa Austrijom.

Mađarski premijer Viktor Orban je ubzo zatim pozdravio odluku Berlina, ističući za nemački "Bild" da je ta mera bila neophodna "kako bi se zaštitile nemačke i evropske vrednosti.

Orban, međutim, kaže da ovo treba da bude samo prvi korak jer, što je pre moguće, treba zaštiti i grčke granice, kao spoljne granice EU.

Austrija je, međutim, saopštila da neće uvesti dodatne kontrole na svojim granicama ka Mađarskoj. Kancelar Verner Fajman je dodao da se ne može proceniti kako će se nemačka kontrola odraziti na stanje u Austriji.

Ministri pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica Evropske unije okupljaju se u ponedeljak u Briselu na vanrednom sastanku posvećenom rešavanju izbegličke krize.

Oni će razgovarati o planu za solidarni prihvat oko 160.000 izbeglica sa ratom zahvaćenih područja Bliskog istoka i Afrike, koji je prošle nedelje predstavio predsednik Evropske Komisije Žan-Klod Junker.

Nekoliko srednjeevropskih i istočnih članica EU već je izrazilo oštro protivljenje planu, koji podrazumeva obavezne kvote za sve države EU, u zavisnosti od njihovih kapaciteta za prijem izbeglica.

Zbog toga je Junker, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, razgovarao sa stalnim predstavnicima svih 28 članica pri EU, a putem telefona se čuo i sa nekoliko najžesćih protivnika njegovog plana, uključujući mađarskog premijera Orbana i njegovog slovačkog kolegu Roberta Fica.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je ranije najavio da će, u slučaju da Junkerov plan ne dobije podršku većine ministara, sazvati vanredan samit EU krajem ovog meseca.

Istovremeno sa ministrima policije i pravde, u Briselu će zasedati i šefovi diplomatija EU, u okviru redovnog sastanka Saveta za opšte poslove.

U međuvremenu, Slovačka je saopštila da će staviti veto na bilo kakvu odluku o obaveznim kvotama za preraspodelu izbeglica među državama članicama Evropske unije na sastanku 14. septembra.

Rumunski ministar unutrašnjih poslova Gabriel Oprea izjavio je da će njegova zemlja "ljubazno odbiti" da preuzme više od 1.785 tražilaca azila, o čemu je prethodno postignut dogovor.

Sa druge strane, gradonačelnici Pariza, Barselone, grčkog ostrva Lezbosa i italijanske Lampeduze pozvali su u zajedničkoj kolumni vlade članica Evropske unije da urade više kako bi pomogli izbeglicama i migrantima.

Apel gradonačelnice Pariza An Idalgo, gradonačelnice Barselone Ade Kolau, kao i predsednika opština Lezbosa i Lampeduze, ključnih tačaka ulaska izbeglica na evropski kontinent, objavljen je u španskom listu "Pais".

U međuvremenu, najmanje 28 osoba, među kojima jedno dete, utopilo se u nedelju kada se blizu obala Grčke prevrnuo brod koji je prevozio oko 100 migranata.

Obalska straža je spasla 68 ljudi, posle incidenta koji se dogodio kod ostrva Farmakonisi u južnom Egejskom moru. Njih 29 uspelo je da otpliva do plaže na ostrvu.

Još 40 izbeglica iz Subsaharske Afrike, među kojima jedno dete, spasla je španska obalska straža iz jednog čamca blizu španskog ostrva Gran Kanarija.

Izvor: Tanjug