Nikolić: Paradom Hrvatska Srbima poručila da se ne vraćaju

"Organizovali su i vojnu paradu. Naravno da paradom nisu obeležili Dan pobede nad fašizmom i nacizmom, Dan pobede nad koncentracionim logorima i genocidom. Kud bi protiv sebe?", naveo je predsednik Srbije.

Hrvatska je vojnom paradom, kako je istakao, proslavila dan kada je nekažnjeno pobila i proterala svoj narod.

"Paradom kažu živim i proteranim Srbima: ne vraćajte se, sve vas čeka ponovo", poručio je Nikolić, ističući da je pre 20 godina, proterivanjem i ubijanjem Srba iz Hrvatske, dovršen istorijski zadatak Pavelićeve Nezavisne Države Hrvatske.

Kako je naveo, za samo 48 sati, u zverskoj akciji sa elementima genocida, koju je jedan deo svetske zajednice inicirao, a drugi ostao tragično nem i nezainteresovan, jer su ubijani i proterivani bili Srbi, rešen je hrvatski problem koji se zvao Republika Srpska Krajina, teritorija pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Srbija se, prema njegovim rečima, moli da se takvo zlo nikada i nikome ne ponovi.

"Činimo to mada izgleda da ne može samo jedna strana, srpska, konstantno da pruža ruku pomirenja i saradnje, a da druga strana na sva zvona slavi tuđu nesreću i bol", rekao je Nikolić.

Srbija to čini iako velika većina proteranih Srba nije rešila ključne probleme koji se odnose na imovinska pitanja, oduzeta stanarska prava, mada nije rešeno pitanje neisplaćenih penzija, oduzetog poljoprivrednog zemljišta, dugovanja po osnovu dinarske i devizna štednje, naveo je Nikolić.

"Srbija je sa svoje strane pokazala iskrenu posvećenost miru i stabilnosti u regionu i prevazilaženju svih otvorenih pitanja. Prošlost je bolna i opterećujuća, ali budućnost mora da se gradi u saradnji i prevazilaženju razlika", istakao je predsednik Srbije.

Da bi život budućih generacija bio moguć, kaže, potreban je kompromis i stvaranje osećanja zajedništva, a ne mržnje i potcenjivanja.

"Potrebna je sloga. Razumevanje. Da bi manjinske zajednice prihvatale državu kao svoju, trebalo bi da imaju život dostojan čoveka, makar pravo na svoj jezik, pismo, veru, istoriju, kulturu", navodi predsednik.

Dok u Hrvatskoj Srbi nemaju pravo ni da imaju natpise na ulicama na svom pismu, u Srbiji manjinske zajednice Ustavom imaju zagarantovana i veća prava od srpskog naroda, poručuje Nikolić, dodajući da Srbija ne očekuje apsolutnu primenu reciprociteta, već minimum ljudskog dostojanstva.

Predsednik Srbije je kazao i da oprostiti nikad ne znači zaboraviti, ali da je Srbija kroz istoriju umela da se u ime nekih interesa, koji su bili svačiji samo ne srpski, lako odrekne i gotovo zaboravi svoje žrtve.

"Nikada nije kasno da ispravimo istorijska sagrešenja i da pamtimo svoje koji su stradali i još uvek stradaju", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, pobeda srpskog naroda je u tome što je preživeo i što živi, gradi i opstaje.

Patrijarh srpski Irinej rekao je da je Srbija posle 20 godina prvi put u prilici da pokaže bol i rane, navodeći da su Srbi, iako mali narod, po broju žrtava veliki kao i Jevreji i Jermeni.

''Ovo je prvi put da možemo javno da kažemo ono što se desilo, jer smo godinama prikrivali istinu u ime lažnog bratstva i jedinstva, štiteći one koje je trebalo da izvedemo pred sud. Mnogi su izbegli sud ovozemaljske pravde, ali po verovanju pored ljudske postoji pravda Božija koju niko ne može izbeći'', poručio je patrijarh.

On je ocenio i da su tragični narodi koji svoju istoriju, kulturu i bitisanje temelje na krvi drugih.

Navodeći da smo mnogo zla proživeli, on je istakao da ipak moramo da budemo hrišćani i da u svakom čoveku treba da vidimo brata bez obzira kom narodu i naciji pripada.

Akademiji, koja je počela intoniranjem himne "Bože pravde", su prisustvovali i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulin, ministar pravde Nikola Selaković, predstavnici Vlade Republike Srpske i predsednika Milorada Dodika, članovi Skupštine Srbije i drugih državnih organa, gradski menadžer Goran Vesić i drugi.

Prikazan je i film o stradanju Srba i izveden umetnički program.

Linta: Hrvatska da kazni zločince

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta apelovao je na svetsku javnost i međunarodne organizacije da zahtevaju od Zagreba, Sarajeva i Prištine da poštuju srpske žrtve, kazne odgovorne za zločine nad Srbima i poštuju ljudska prava svih koji žive na ovom prostoru. "Bez ispunjenja ta tri cilja iskreno pomirenje i razumevanje među narodima na ovom prostoru nije moguće", poručio je Linta, podsećajući da je Koalicija zbog toga nedavno uputila pismo predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu i predstanicima sedam poslaničkih grupa, apelujući da EP, kao najviša institucija EU, donese Rezoluciju o "Oluji" kojom će osuditi ratne zločineetničko čišćenje Srba u toj akciji.

Izvor: Tanjug