Tribunal: Šešelj da se vrati u Hag, Šešelj: Neka me hapse

Lider Srpske radikalne stranke izjavio je da se neće dobrovoljno vratiti u Haški tribunal i da ostaje pri svemu što je govorio od kada se vratio u Beograd.
"Da vidimo kako će sada Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić da me hapse", rekao je Šešelj za Novosti i dodao da se nalazi u sedištu radikala, te da obavlja stranačke poslove.

Najavio je da će posle podne biti u Boru gde će, kako kaže, govoriti na tribini SRS.
"Neka dođe policija. Ona hapsi. Ako dođe Žandarmerija, oni biju, moram da čuvam leđa. Neće biti lak posao da me hapse", naveo je lider radikala.

Šešelj tvrdi i da će država morati da ispoštuje vremensku proceduru o izručenju i da će u tom periodu "probati da ospori zahtev Haga da se vrati, jer su mu u Holandiji sva prava ugrožena".

Žalbeno veće, takođe, poziva Pretresno veće da što je pre moguće, nakon što se Šeselj vrati u pritvorsku jedinicu, pruži stranama, Srbiji i Holandiji, mogućnost da budu saslušane u skladu sa Pravilom 65 B.

Od Pretresnog veća se traži i da nakon toga sprovede novu procenu uslova za Šešeljevo moguće ponovno privremeno oslobađanje, navodi se u saopštenju.

Žalbeno veće, na kraju, nalaže da uslovi Naredbe o privremenom puštanju na slobodu ostanu na snazi dok ne bude doneta naredba Sudskog veća kojom se ukida Šešeljevo privremeno oslobađanje u skladu sa sadašnjom odlukom.

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pozvao je Žalbeno veće da usvoji njegovu žalbu na odluku Sudskog veća o privremenom oslobađanju Šešelja i odbaci njegov zahtev da žalba Tužilaštva ne bude prihvaćena.
"Šešelj nije potkrepio dokazima tvrdnju da žalba Tužilaštva nije zasnovana na validnim pravnim motivima", navodi se u podnesku koji je Bramerc uputio Žalbenom veću.

Žalba Tužilaštva kojom se traži poništenje odluke o puštanju Šešelja na privremenu slobodu je primereno zasnovana na Šešeljevim javnim aktivnostima, koje podrivaju osnove za njegovo privremeno oslobadanje, ističe se u podnesku.

U takve aktivnosti ubrojane su Šešeljeve izjave da se neće dobrovoljno vratiti u Hag, što je izjavljivao u više navrata, pretnje osobama koje sarađuju sa Tužilaštvom, izjave koje su uvredljive za žrtve, kao i Šešeljeve izjave i ponašanje koji dovode u pitanje humanitarne razloge njegovog privremenog oslobađanja zbog zdravstvenog stanja.

Prvostepeno veće je pustilo Šešelja na privremenu slobodu u novembru prošle godine.

On je optužen za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini u periodu od 1991. do 1993. godine.

U ukupno 14 tačaka optužnice, on se tereti za učešće u sistematskim i rasprostranjenim napadima na hrvatsko, muslimansko i drugo nesrpsko civilno stanovništvo u Istočnoj i Zapadnoj Slavoniji, Bosni i Hercegovini i Vojvodini.

Odgovornost Šešelja se u osam tačaka optužnice kvalifikuje kao zločin protiv čovečnosti, a u šest kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Iznenadnom odlukom Žalbenog veća Haškog tribunala kojom je Pretresnom veću tog suda naloženo da opozove odluku o privremenom pustanju Vojislava Šešelja na slobodu, Srbija se ni kriva ni tužna uvlači u spor između Sudskog veća, Tužilaštva i samog lidera radikala, oceno je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa tribunalom Rasim Ljajić.

„Tribunal nastavlja sa svojim, najblaže rečeno, čudnim i zbunjujućim odlukama. Najpre je Šešelj pušten pod okolnostima koje su nezabeležene u dosadašnjoj praksi, a to praktično znači bez ikakvih uslova koji su postavljeni pred njega i državu Srbiju", navodi se u saopštenju Ljajićevog kabineta.

Naslućujući šta bi mogao da bude scenario tog puštanja, Vlada Srbije je vrlo jasno, u pismu koje je tada poslala Haškom tribunalu, naglasila da je spremna da pruži garancije Šešelju, ukoliko ih prihvata, s obzirom da ih je ranije odbijao i ukoliko se on sam saglasi sa uslovima koje postavlja Pretresno veće Tribunala, naveo je Ljajić

Međutim, Haški tribunal je, podseća, doneo odluku praktično bezuslovnog puštanja, uz ogradu da Šešelj jedino ne sme da utiče na svedoke u procesu i žrtve.
"Sada se, kaže, iznenada donosi odluka o Šešeljevom povratku u Hag o kojoj smo se informisali sa sajta Tribunala. Na taj način, Srbija se ni kriva ni dužna uvlači u spor između Sudskog veća, Tužilaštva i samog Šešelja", istakao je LJajić.

On je ukazao i da je Srbija do sada izvršila sve svoje obaveze prema Haškom tribunalu, ali da donošenje dve kontradiktorne odluke o istoj stvari za samo pet meseci, našu saradnju sa Hagom značajno otežava, a takođe dodatno utiče na kredibilitet suda i percepciju koju naša javnost ima prema toj instituciji.

Žalbeno veće, na kraju, nalaže da uslovi Naredbe o privremenom puštanju na slobodu ostanu na snazi dok ne bude doneta naredba Sudskog veća kojom se ukida Šešeljevo privremeno oslobađanje u skladu sa sadašnjom odlukom.

Lider SRS se 12. novembra 2014, posle skoro 12 godina vratio u Srbiju, nakon što je pušten na privremenu slobodu zbog lošeg zdravstvenog stanja.

On je bio u pritvoru Haškog tribunala od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao.

Posle suđenja koje je počelo u jesen 2007, presuda je trebalo da bude izrečena 30. oktobra 2013, ali je to odloženo nakon što je Tribunal usvojio njegov zahtev za izuzeće sudije Frederika Harhofa, kako je baveo, zbog pristrasnosti.

Od tada traje upoznavanje novog sudije Madaje Nijanga sa predmetom, a predsednik Tribunala Teodor Meron najavio je da će to potrajati do sredine 2015. godine nakon čega će početi većanje sudija o presudi

Sudsko veće Haškog tribunala donelo je 6. novembra 2014, odluku da bude privremeno pušten na slobodu, a Vlada Srbije prethodno je tribunalu dostavila garancije za njegovo oslobođenje.

Šešelj je odmah po povratuku u Srbiju nastavio političke aktivnosti, a 24. marta, na dan bombrdovanja on i njegove pristalice su na mitingu ispred zgrade Generalštaba, palili zastave NATO, EU i Kosova.

Tada je lider SRS poručio da su se radikali okupili da demonstriraju svoje "nemirenje" sa zločinačkim NATO i zemljama koje su bombardovale Srbiju i svoje "ne" ulasku Srbije u EU i režimu u Srbiji. On je pozvao pristalice SRS da "gde god vide NATO vojnike, da ih gađaju kamenjem jajima i trulim paradajzom".

Tome je prethodila Šešeljava pretnja da će dan nakon godišnjice od ubistva premijera Zorana Đinđića poslati svog zamenika Nebojšu Šarovića da pobode "glogov kolac" u njegov grob.

"Politika" je pre nekoliko dana objavila da će zbog raka na debelom crevu Šešelj ovih dana krenuti na tretman hemioterapijom, navodeći da je to odluka petočlanog konzilijuma koji brine o njegovom zdravlju, a potvrdio je šef lekarskog tima Milovan Bojic.

Predloženo je 12 tura hemioterapije, kao što je prvobitno bilo planirano u bolnici u Holandiji. Šešelj je u Hagu dobio jednu terapiju, jer je odbio da citostatike prima u posebnom zatvorskom bunkeru.

Izvor: Tanjug