Sertić: U narednih 30 dana plan za Srbijagas i Puteve Srbije

"To su četiri kompanije koje nose veliki rizike po makroekonomsku stabilnost", naveo je Sertić na Kopaonik biznis forumu uz napomenu da je neophodna reforma firmi koje prave ogromne gubitke.

Ilustrujući koliki je to problem on je rekao da je oko 500 javnih preduzeća u 2013. napravilo gubitak od oko 51 milijardu dinara.

Govoreći o EPS-u, Sertić je rekao da koncept promene u tom preduzeću podrazumeva i manji broj upravljačkih mesta. Međutim, kako je rekao ministar, ceo koncept reforme neće se "vrteti" oko seče direktora, već oko efikasnijeg rada te firme.
"Ceo proces reforme neće zavisiti od toga koliki broj direktora ćemo smanjiti, već kako da ta firma radi efikasno", rekao je Sertić.

Govoreći o industrijalizaciji koja je i tema ovogodišnjeg foruma na Kopaoniku, Sertić je rekao da je od mnogih ekonomista i privrednika u poslednje vreme čuo "neka nama država da pare, pa ćemo imati industrijalizaciju".
"Od toga nema ništa", poručio je Sertić.

Prema njegovim rečima, država nema više mogućnost da na takav način pomaže privredu. Država će, kako je naveo, aktivno pomagati industrijalizaciju, ali na druge načine, ne direktnim finansiranjem.

Sertić je izjavio da je nekoliko kompanija zainteresovano za upravljanje Železarom, da je američka kompanija Esmark, takođe, dobrodošla i da će za dve do tri nedelje biti poznato ko će upravljati srpskom čeličanom.
"Do petka je rok za prijavu, sve kompanije pa i Esmark imaju obavezu da uplate deo depozita za učešće, moraju da potpišu izjavu poverljivosti i prezumu dokumentaciju", rekao je Sertić.

Kako je naveo, Esmarku je jedan deo dokumentacije već bio dosutpan i u subotu će biti poznat tačan broj kompanija odnosno znaće se ko se javio na javni poziv za upravljanje Železarom.
"Mogu sada da vam kažem da imamo više kompanija i to je dobro za proces pregovaranja i Esmark je dobrodošao da bude deo tog procesa. Kada smo pregovarali sa njima moj utisak je bio da su oni zainteresovani za takvu vrstu upravljanja i ne bih bio iznenađen da se oni nađu na toj listi prijavljenih za takmičenje za upravljanje Železarom", dodao je Sertić.

Americka kompanija Esmark najavila je da je zainteresovana da upravlja smederevskom železarom, javila je sinoć RTS.

Pregovori Vlade Srbije sa Esmarkom o prodaji Železare su sredinom februara neuspešno okoncani.
Prema odluci Vlade, raspisan je tender za izbor profesionalnog menadžmenta koji ce upravljati Železarom do okoncanja privatizacije.

Elektroprivreda Srbije će već naredne godine funkcionisati kao akcionarsko društvo, a sprovešće se i reorganizacija Srbijagasa koji ima gubitak veći od milijardu evra, izjavio je Sertić.

EPS je već dobio program rada za restrukturiranje i do juna će biti završsena neophodna korporativna i pravna dokumenta za taj proces, rekao je Setić podsetivši da je već smanjen broj direktora u tom preduzeću.

Prema njegovim rečima, više od 15 preduzeća EPS - a biće objedinjena na dva, a jedno će biti formirano u najbržem roku.
"Ideja je da već sledeće godine imamo EPS kao akcionarsko društvo podeljeno po svim segmentima, funkcionalno i operativno, i od tog memonta bi mogli da razmišljamo o eventualnom strateškom partnerstvu ili nekim drugim partnerstvima", kazao je ministar privrede.

On je naveo da je Srbijagas veliki problem, koji mora da se rešava sa međunarodnom zajednicom, pre svega sa MMF - om zbog dugova Srbijagasa iz prethodnog perioda.
"Jedna od najvažnijih stvari koje smo preduzeli je, takođe, korporativna reorganizacija, a druga da kompanije moraju da počnu da plaćaju gas. Srbijagas više ne može da bude socijalno preduzeće koje će pomagati drugim preduzećima", istakao je Sertić.

On je dodao da zato treba rešiti pitanje Petrohemije, Azotare, MSK, Železare i drugih preduzeća.

Sertić je izjavio danas da će 6. marta biti poznato koliko se kompanija javilo na poziv za izbor privatizacionog savetnika za Telekom i najavio da će do juna ili jula biti poznato kako će ta kompanija biti privatizovana.

Sertić je rekao da država računa na maksimalni prihod od privatizacije Telekoma i da bi država trebalo da prihoduje najmanje 2,5 milijarde evra.
"Ja se nadam da će to biti znatno više, nego što smo imali ponudu pre nekoliko godina, kada je ponuđen određeni iznos, a država odustala od toga. Država ima veći paket i tada je, čini mi se bila procena oko dve milijarde za Telekom i nadam se da ćemo sada imati najmanje 2,5 milijarde, pa naviše", istakao je Sertić.

On je podsetio da javni poziv ističe 6. marta i da sada ne može da govori o broju prijavljenih kompanija.
"Nama je važno da veoma brzo taj sledeći korak bude urađen odnosno komisija koja bude zasedala izabraće najbolje ponuđače negde do juna ili jula ove godine", naveo je Sertić.

On je kazao da je cilj države da dobije dobar predlog šta će u budućnosti biti sa Telekomom.
"Dakle, ne samo opcija kome prodati i šta je to najbolje na tržištu već ima tu mnogo elemenata, kakva poslovna orijentacija treba da bude, gde treba ulagati sredstva i u odnosu na to će se birati strateški partner", rekao je ministar privrede.

Kompanija Telekom je početkom februara raspisala javni poziv za izbor privatizacionog savetnika za prodaju ove kompanije.

Predmet javne nabavke su, kako je navedeno u pozivu, usluge menadžmentskog konsaltinga od strane savetnika, u vidu stručne pomoći u utvrdivanju predloga modela privatizacije Telekoma, u cilju razvoja u oblasti telekomunikacija u Srbiji.

Kriterijum za dodelu ugovora je ekonomski najpovoljnija ponuda.

Rok za dostavljanje ponuda je 6. mart, a istog dana nakon isteka roka za podnošenje ponuda obaviće se i javno otvaranje ponuda.

Naručilac će odluku o dodeli ugovora doneti u roku od 25 dana od dana javnog otvaranja ponuda i istu dostaviti svim ponuđačima u roku od tri dana od dana donošenja odluke, navodi se u javnom pozivu Telekoma za izbor privatizacionog savetnika.

Sertić je izjavio da je u Srbiji do 2015. godine privatizovano ukupno 3 047 preduzeća i da je ostvaren prihod od 3,7 milijardi evra.

Sertić je rekao da su privatizovana sva preduzeca koja su mogla, i da je prosečno po preduzeću dobit iznosila oko 1,2 miliona evra sobzirom na to da je postojala jedna velika privatizacija koju je sproveo Telenor.
"Ostalo je više od 500 preduzeća koja su u ozbiljnim problema", naveo je Sertić i podetio da će 188 preduzeca otići u stečaj i da od toga broja 76
njih nema nijednog zaposlenog.

Ministar je kazao da u privatizaciji ovih preduzeća kao početna tačka ne moze da se uzima u kom su stanju bili nekada kada su bili uspešni i imali veliki broj zaposlenih.

Kako je rekao, ta preduzeća su sada u katastrofalnom stanju sobzirom na to da nemaju tržiste i 95 odsto njih je tehnoloski zastarelo tako da skoro nijedno od njih nema stabilan i pozitivan rast.

On je podsetio da predstoji privatizacija Železare Smederevo i da će se u subotu, kada se završava javni poziv, znati tačan broj zainteresovanih kompanija za upravljanje tom čeličanom.

Sertić je kritikovao gradonačelnike zbog nemara koji iskazuju prema privredi i preduzećima koja rade u njihovim sredinama i pozvao ih da podstaknu i pomognu svaku vrstu privredne aktivnosti, jer je to jedini način da njihove opštine napreduju.

Sertić je naveo da ima gradonačelnika u Srbiji koji nikada nisu obišli nijedno preduzeće u opštini kojom "gazduju".
"Najmanji je broj gradonačelnika u Srbiji koji se bave privredom, a ima ih koji nikad nisu ušli ni u jedno preduzeće niti se zainteresovali kako radi", rekao je Sertić.

Kako je naveo, njegov je posao da se time bavi, ali to isto očekuje i od gradonačelnika po Srbiji, kojima će, dodao je, pružiti svaku moguću pomoć.

Ovo stoga što, kako je rekao, iza njega stoji premijer koji se svakodnevno bavi pitanjima privrede i kome je, kao i celoj vladi, to najznačajnije polje delovanja u ovom trenutku.

Više žena direktora moglo bi i nama da bude dobra konkurencija, da nas navede da budemo ozbiljniji i posvećeniji u poslu, ocenio je Sertić.

Jedan od tih stubova na kojima će vlada raditi u nameri da olakša poslovanje i obezbedi odgovarajuće uslove svima koji žele da se bave privrednim aktivnostima je i animiranje preduzetništva žena, mladih i socijalnog.

Te tri kategorije prepoznate su i u EU, a vlada će se, prema rečima Sertića, truditi da tim kategorijama ne samo omogući jednake uslove za učešće u privredi, već i određen prednosti.

U tom je smislu, a pominjući svoje iskustvo iz dugogodišnjeg rada u Kini, ministar naveo da su čak u 90 odsto firmi koje je tamo obišao na rukovodećim mestima bile žene.
"Nisam se raspitivao zašto je to tako kod njih, ali je to činjenica i činjenica je da su one veoma uspešne u toj ulozi", rekao je Sertić doidajući da iz tog iskustva svi zajedno možemo nesto da naučimo.

Takođe, dodao je, i kod nas je to veliki potencijal, a to će "i nama dati konkurenciju da budemo ozbiljniji i posvećeniji u poslu", naveo je Sertić.

Kad je reč o mladima, njima, napomenuo je, moramo svi zajedno omogućiti da dobiju neke nove uzore, jer, kako je primetio, "ovaj haos u kojem se nalazimo nećemo moći da dovedemo u red".

Sertić je ocenio da u našim diplomatskim predstavništvima nema dovoljno ljudi koji se bave pitanjima privrede, a da pri tome ambasada ima možda i previše i apelovao je da apsolutni prioritet u njihovom radu bude uspostavljanje privrednih veza i onih koje će omogući saradnju u toj oblasti.

On je kao peti stub razvoja sektora privrede naveo nova tržišta, a u skladu s tim opredeljenjem istakao je neophodno institucionalno prilagođavanje diplomatskih predstavništva u smislu podrške privredi.
"Mi ne treba da se bavimo svetskom politikom, već ekonomijom", rekao je Setrić , aludirajući na aktivnost diplomatije, uz napomenu da će u podrsci diplomatama učestvovati i njegovo ministarstvo, ali i cela vlada.

Za takvu misiju u kojoj će najvažniji posao diplomata biti razvoj doimaće privrede neophodna je reforma diplomatije, što su prepoznale i mnoge druge zemlje, a čija su se iskustva, prema rečima Sertića, pokazala kao veoma uspešna.

Izvor: Tanjug