Info

Nemci odbili Grke

Nemačka je odbacila zahtev Grčke za šestomesečno produženje programa finansijske pomoći, uz obrazloženje da taj predlog ne predstavlja dovoljno dobro rešenje, dok je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pozdravio taj današnji potez zvanične Atine.
19.02.2015. - 14:33h

"Pismo Atine ne nudi dovoljno dobro rešenje. Cilj predloga je privremeno finansiranje, bez ispunjenja obaveza iz programa međunarodne pomoći. Pismo ne zadovoljava kriterijume dogovorene na sastanku ministara finansija evrozone održanom u ponedeljak", izjavio je portparol nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, a prenosi Frans pres.


S druge strane, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker smatra da je zahtev Grčke za produženje programa veliki korak ka postizanju preko potrebnog kompromisa, izjavio je danas njegov portparol Margaritis Šinas.
"Predsednik Komisije veruje da je grčki zahtev pozitivan znak, koji će omogućiti pronalaženje razumnog kompromisa u cilju finansijske stabilnosti celokupne evrozone", rekao je Šinas.

Ministri finansija evrozone su na sastanku u ponedeljak imenovali pet uslova za nastavak pomoći Grčkoj, uključujući obavezan nastavak dogovorenih reformi. Prema preostalim uslovima, Atina ne sme da pokreće nove reforme koje bi dodatno opteretile javne finansije i mora da otplati novac koji je dobila.

Grčka je danas zatražila šestomesečno produženje programa finansijske pomoći, ali ne i budžetskih mera povezanih sa programom, u pokušaju da okonča nesuglasice sa kreditorima, kao i neizvesnost u pogledu ostanka u evrozoni.

Današnji zahtev ima za cilj da obezbedi "zaštitni kišobran" za grčki bankarski sektor, rekao je neimenovani zvaničnik grčke vlade, dodajući da se zahtev odnosi na produženje kreditnog sporazuma koji je Grčku spasio od bankrota 2010. i čija ključna komponenta ističe za devet dana.

Zvaničnik, međutim, napominje da Atina nije zatražila nastavak mera štednje, podizanja poreza i reformi koje se smatraju ključnim uslovom za odobrenje zajmova, ali koje su grčku privredu gurnule u duboku recesiju uz rekordno visok nivo nezaposlenosti.

Atina u formalnom zahtevu upućenom Briselu obećava fiskalno uravnoteženje i hitne reforme u cilju borbe protiv utaje poreza i korupcije, kao i mere da se zaustavi "humanitarna kriza" u Grčkoj, navodi izvor, dodajući da predlog ima za cilj da se Atini pruži dovoljno vremena da osmisli novi četvorogodišnji plan reformi.

EU, Evropska centralna banka (ECB) i Međunarodni monetarni fond dali su Atini rok do kraja nedelje da podnese zahtev za produženje postojećeg programa pomoći, uključujući mere budžetske štednje, a ministri finansija 19 zemalja evrozone će sutra u Briselu održati vanredni sastanak, na kom će se raspravljati o zahtevu Atine, izjavila je portparolka Evropske unije.

Evropski deo grčkog programa pomoći ističe 28. februara, a ukoliko do tada ne bude postignut kompromis, ECB će se naći pod pritiskom vlada u evrozoni da obustavi isplatu sredstava grčkim bankama iz Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA).

To bi izvršilo veliki pritisak na grčki finansijski sektor, pa bi vlada u Atini bila primorana da napusti evroznonu i počen da štampa sopstvenu valutu, što je najgori mogući scenario za sve strane.

Nova grčka valuta bi odmah izgubila vrednost, što bi podiglo cene goriva i potrošačke robe, od koje se najveći deo uvozi. Sve to imalo bi strašne posledice po stanovništvo, koje se bori sa rastom siromaštva i smanjenjem prihoda, pri čemu je jedan od pet radno sposobnih ljudi bez posla, zaključuje AP.

Izvor: Tanjug