Info

Sporazum iz Minska: Primirje u Ukrajini od 15. februara

U Minsku su posle 17 sati pregovaranja završeni razgovori lidera Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke kao i razgovori Kontakt grupe koji su rezultirali usvajanjem novog sporazuma.
12.02.2015. - 14:47h

Novi sporazum iz Minska predviđa između ostalog prekid vatre od 15. februara, zatim povlačenje svih stranih naoružanih grupa, vojne opreme i mašinerije iz Ukrajine i razoružavanje svih nelegalnih grupa, prenela je agencija Tas s.

Primenu sporazuma nadziraće Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

U Minsku su, kako je rekao ruski predsednik Vladimir Putin, usvojena dva dokumenta.

Kontakt grupa je potpisala jedan dokument, koji je, kako je rekao ruski predsednik, paket mera čiji je cilj primena sporazuma iz Minska.

Drugi dokument nije potrebno da bude potpisan i reč je o izjavi ruskog, ukrajinskog i francuskog predsednika i nemačke kancelarke o njihovoj podršci tom procesu.
"Uprkos svim teškoćama u pregovaračkom procesu, uspeli smo da se dogovorimo o glavnim pitanjima", rekao je novinarima Putin posle razgovora.

Putin je rekao da je dogovoreno da se uspostavi primirje od 15. februara, dogovoreno je povlačenje teškog naoružanja, zatim da Ukrajina treba da sprovede ustavne reforme u vezi poštovanja prava stanovništva na istoku Ukrajine.

Agencija AP je prenela da je Putin izjavio da se on i ukrajinski predsednik Petro Porošenko nisu saglasili u vezi ocene situacije na ključnim područjima.

Putin je rekao da proruske snage smatraju da su ih ukrajinske snage opkolile i da očkuju od njih da se predaju, dok se Ukrajina ne slaže s tim.

Putin je dodao da su se on i Porošnko saglasili da treba razjasniti situaciju. Porošenko je rekao da su se sve strane saglasile da se pomogne Ukrajini da povrati kontrolu na granici sa Rusijom, prenela je agencija AP.

Portparol nemačke vlade Stefan Zajbert istakao je posle razgovora da je postignuti sporazum dao nadu jer predviđa obustavu vatre od 15. februara i povlačenje teškog naoružanja.
"Posle 17 sati, pregovori u Minsku su završeni: primirje počinje 15. februara u 00.00 časova, zatim povlačenje teškog naoružanja. U tome leži nada", napisao je na tviteru portparol.

Nemački ministar spojlnih poslova Frank Valter Štajnmajer rekao je da sporazum takozvane "normandijske četvorke" nije ono što je Nemačka želela, ali da je to bio neophodan korak dalje od nasilja, prenela je agencija Rojters.
"Najvažnije je da su se Moskva i Kijev dogovorili o prekidu vatre...mi smo ojačali dogovor iz Minska iz seprembra prošle godine", rekao je on.

I francuski predsednik Fransoa Oland ocenio je posle razgovora da sporazum postignut u Minsku daje ozbiljnu nadu razrešenju ukrajinske krize.
"To je ozbiljna nada i veliko olakšanje za Evropu", rekao je Oland.

Oland je rekao da je dogovor o primirju postignut ali da je još mnogo posla ostalo da se uradi kako bi bio primenjen sporazum iz Minska.

Porošenko je rekao posle razgovora da će primirje biti uspostavljeno u subotu na nedelju bez ikakvih uslova.

Rusija će nastaviti da pruža političku i moralnu podršku građanima istočne Ukrajine bez obzira na razgovore u normandijskom formatu u Minsku, kazao je stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čizov.

Ono što će Rusija doneti biće set predloga, rekao je on dodajući da se inicijalni sporazum iz Minska oslanja na predloge koje je dao predsednik Vladimir Putin.

Ti predlozi, kako prenosi agencija TAS, sadrže vojne elemente, kao što je prekid vatre, povlačenje teškog naoružanja sa linije razdvajanja, ali i političke elemente koje predviđaju specijalni status za istočno ukrajinske regione, održavanje izbora, usvajanje zakona o amnestiji, što nikada nije primenjeno, ukazao je Čizov.

Upitan da li Rusija podržava teritorijalni integritet Ukrajine Čizov je za CNN kazao da definitovno to čini, da je privržena teritorijalnim integritetu Ukrajine u aktuelnom obliku.
"Izuzev Krima, koji je sada deo Rusije", dodao je on.

Čizov je podvukao da Rusije ne šalje oružje na istok Ukrajine, a u vezi optužbi da su u zoni sukoba viđeni tenkovi ruske proizvodnje, on je istakao da se ruski tenkovi mogu nać širom sveta, a i Ukrajina je "puna njih" jer su oni proizvođeni u Rusiji i Ukrajini.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas "nema iluzija" nakon postizanja sporazuma o prekidu vatre u Minsku i da "velike prepreke" i dalje ostaju, ali da usvojeni dokument nudi "tračak nade" za okončanje krvoprolića na istoku Ukrajine.
"Sada imamo tračak nade", rekla je ona u beloruskoj prestonici, prema saopštenju iz njene kancelarije u Berlinu.

"Ja nemam iluzija, mi nemamo iluzija", poručila je Merkel i dodala da još "puno posla" ostaje, preneo je AFP.

Merkelova je rekla da je ruski predsednik Vladimir Putin izvršio pritisak na proruske snage na istoku Ukrajine da pristanu na
prekid vatre od nedelje.
"Pri kraju, predsednik Putin je... izvršio pritisak na separatiste tako da su oni pristali na prekid vatre od subote u 24 časova ili nedelje u nula časova", rekla je Merkelova.

Nemačka kancelarka je, takođe, rekla da je ukrajinski predsednik Petro Porošenko, tokom trajanja maratonskih razgovora, "učinio sve da se ostvari mogućnost okončanja krvoprolića", preneo je Rojters.

Lideri članica Evropske unije okupiće se danas na neformalnom samitu u Briselu, a glavne teme biće kriza u Ukrajini, suzbijanje terorizma i ekonomsko stanje Unije.

Diskusija o ukrajinskoj krizi, koja je prva tačka denevnog reda, u velikoj meri će zavisiti od ishoda susreta nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

U EU nezvanično kažu da će najavljeno pooštravanje sankcija Rusiji zbog narušavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Rusije biti odloženo u slučaju uspešnog ishoda pregovora u Minsku.

Sem toga, šefovi država i vlada 28 članica će razmeniti mišljenja o borbi protiv terorizma, a naročito o problemu građana EU koji su se pridružili takozvanoj Islamskoj državi i ostalim ekstremističkim organizacijama na Bliskom Istoku.

Neke od predloženih mera za bolju kontrolu evropskih granica je evidentiranje građana EU prilikom ulaska i izlaska iz šengenske zone i uspostavljanje jedinstvene baze podataka o putnicima u avionskom saobraćaju.

Granična policija zemalja članica zasad samo kontroliše dokumenta građana EU na ulasku i izlasku iz Šengena, ali ne beleži njihove podatke.

U Briselu je najavljeno da će treća tema samita biti bolja koordinacija članica u cilju rešavanja ekonomske krize i problema nezaposlenosti.

Izvor: Tanjug