Bojana Lekić - Težak rad na "Padu haških begunaca"

Specijalno izdanje večerašnje emisije daje pregled (ne)saradnje Srbije sa Haškim sudom na primeru pravog političkog trilera koji je činio pozadinu slučajeva šest optuženika koji su najduže bili u bekstvu.

Okosnicu treće priče, uz podsećanje na krvavi raspad Jugoslavije, čini sublimacija svih najvažnijih elemenata potrage za dvojicom najtraženijih begunaca – Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem. Saznaćete i šta se dešavalo sa ostalim optuženicima u bekstvu - Zdravkom Tolimirom, Vlastimirom Đorđevićem, Stojanom Župljaninom i Goranom Hadžićem i kako je izgledala, navodno, dobrovoljna predaja generala Sretena Lukića.

Produkciju serijala “Pad haških optuženika” potpisuju “BrendON” i “JSP”, a autorski tim predvodi Slaviša Lekić. Urednik serijala je novinarka sa dugim stažom i jakom reputacijom. Tako da se baš na početku razgovora nameće pitanje: Da li je teško doći do informacija i izvora čak iako ste Bojana Lekić?

- Kredibilitet kao rezultat dokazanog profesionalizma u radu uvek i svakom pomaže, pa i meni. Ovom serijalu pomogao je i kredibilitet drugih ljudi iz autorskog tima pre svega Slaviše Lekića i Jovane Polić, ali su značajnu ulogu odigrali i drugi ljudi koji su činili naš istraživački tim a koje je predvodila Sanja Lončar. Naravno, svima su nam mnogo značila i dva profesora – direktor fotografije Nebojša Bašić i reditelj Dragan Elčić, kao i ogromno producentsko iskustvo Bojana Morače. Pa ipak, doći do pravih, relevantnih informacija i dokumentacije koja nam je bila potrebna da bismo sklopili sve elemente ove priče nije bilo lako. Snimili smo 20 sagovornika, imamo 40 sati snimljenih intervjua i još mnogo više tzv. pripremnih razgovora. Ostvarili smo izuzetnu saradnju sa Specijalnim tužilaštvom za ratne zločine, mnogim pripadnicima vojske i policije i BIA, ali na žalost bilo je i onih koji nisu smeli ili hteli da se odazovu pozivu.

Kako tumačite presudu Tribunala u sporu između Srbije i Hrvatske?

- Kao političku odluku i pokušaj da pat pozicija okonča rat.

Bojana otkriva da se posle decenija urednikovanja, autorskih emisija, intervjua i novinarstva, povukla iz medija jer su joj oni koji su došli na vlast “pojeli želudac”. Kako kaže, nije više imala prava da na taj način muči svoju porodicu jer “ovi prvi je nisu zaslužili, a ovi drugi žive za nju”.

Danas je na čelu BrendONa – kompanije za medijski konsalting, edukaciju i produkciju. Dakle, i dalje u medijima, samo sa neke druge strane priče. Kako kaže, BrendON ima mali uticaj na medijsku scenu Srbije, ali veliki kvalitet.

- Brendon je mala firma koja pokušava da iznedri dobru TV produkciju i da na projektima angažuje što više ljudi koji znaju da rade, a treba od nečeg i da žive. Mi zavisimo od finansijskih okolnosti, ali i od volje televizija. To nije pozicija koja obezbeđuje ozbiljna pomeranja, ali se mi ipak trudimo da damo neki doprinos očuvanju i izgradnji nekih vrednosti. I to je nešto.

Ova vrsna novinarka smatra da je novinarska profesija danas ozbiljno ugrožena, neretko i u materijalnom smislu. Ipak, pomno prati zbivanja na medijskoj pozornici. Za informativni program misli da “negde izgleda kao propaganda, negde kao nužno zlo, svuda kao premnogo istog”.

- Volela bih da se manje radi po šablonima, da se manje prepisuju agencije, da ima manje propaganda a više informacija, istraživanja i analitike i da se koriste moderne tehnologije kako bi se stvari na zanimljiv način objasnile bolje i kako bi se ostvarila snažnija veza sa gledaocima.

Za Srbiju Bojana kaže da je njena domovina koja se voli i kojoj se sve prašta, a srpsku političku scenu naziva “kuplerajem”. A ko je danas opozicija, pitamo je?

- Neki pametan narod, ponovo šćućuren u svojim kućama. Kad sam zbog toga tužna setim se kraja “Žerminala” Emila Zole, jer verujem da je ovo zemlja iz koje će uvek iznići cvet.

Bojana je završila jugoslovensku književnost i svetsku književnost i dete je dva profesora. Nismo mogli, a da je ne upitamo da li joj posao dozvoljava da uživa u knjigama i pozorištu kao što uživa u televiziji?

- Ja sam tzv. “dupli” profesor književnosti, završila sam jugoslovenske književnosti i svetsku književnost, a uz to sam i dete dva profesora, pa sam kao takva od malih nogu naučena da volim knjige. Tempo života mi je, međutim, na žalost takav da sve manje imam vremena za ćitanje i pozorište. Čvrsto sam sebi obećala da to ove godine moram da promenim. Predlažem vraćanje klasicima, a jutros sam pomislila kako bih rado ponovo gledala “Dugo putovanje u Jevropu”… Te predstave više nema, a putovanje još traje.

Bojana je nedavno gostovala kod Ivana Ivanovića. Njeno pojavljivanje na malim ekranima probudilo je nadu publike da će da se vrati na televiziju.

- Posle gostovanja kod Ivana Ivanovića tu želju iskazalo je jako, jako mnogo ljudi. I sve me je to duboko ganulo. Ali moj povratak na televiziju zaista ne zavisi od mene. Ako dobijem ponudu koja će omogućiti da nešto dobro u skladu sa svojom savešću uradim, ja ću se vratiti. Ali da se vraćam na televiziju tek da bih od toga živela, stvarno neću. Već mi se pokazalo koliko je to bezveze, zaključuje Bojana Lekić u razgovoru za Prva.rs