Danas je Bogojavljenje
Veliki hrišćanski praznik Bogojavljenje obeležava se danas, kada će širom Srbije biti organizovana tradicionalna plivanja za Bogojavljenski krst.
Centralna svečanost obeležavanja Bogojavljenja i tradicionalno plivanje za Časni krst održaće se na Adi Ciganliji, a prazničnu liturgiju u Hramu Svetog Đorđa na Banovom Brdu služiće patrijarh srpski Irinej koji će prvom ko stigne do cilja uručiti Bogojavljenski krst od leda, koji je sačinjen od prošlogodišnje Svete vodice.
Vesna Marjanović iz Etnografskog muzeja objašnjava da se Bogojavljenjem završava ciklus bozićnih običaja, a da važnu ulogu ima voda.
Kaže da je narod posebno period od Božića do Bogojavljenja smatrao teškim i opasnim vremenom, pogotovo noću, tako da su razni običaji, mali rituali obavljani kako bi se porodice zaštitile od zlih sila i demona.
Prema njenim rečima, pored crkvenih rituala, porodice i dalje u nekim selima upražnjavaju određene običaje.
Kao primer daje najnovija etnolaška istraživanja u Šumadiji gde, kako kaže, iz narativa možemo da saznamo šta je bilo vazno u prošlosti i šta se sačuvalo do 21. veka.
"Svi ističu ritualno umivanje na Bogojavljenje, bogojavljenskom ili izvorskom vodom. Navodi se i umivanje preko sekire ili ulazak u kuću kroz tri koraka, ali mora da se pređe sekira kako bi se preseklo zlo i ušlo u novo, 'kršteno', vreme koje je podobno za život'', rekla je Marjanović.
Kada je reč o Crkvi, ona kaže da je običaj da se taj dan blagoslovi voda koja je posvećena krštenju Isusa. Narod odlazi u crkvu i uzima vodu za koju se i dan danas veruje da ne može da se zamrzne, da je lekovita i da leči mnoge bolesti.
''Pogotovo u selima ta voda se čuva za kupanje tek rođene dece'', istakla je Marjanović i dodaje da je voda ostala u narodu veoma bitna.
Kada je reč o plivanju za Časni krst, ona navodi da je prema etnografskoj literaturi, bar kada se govori o podunavskim mestima, to bio običaj u Zemunu između dva rata.
''Ritual je zamro i ponovo počeo da se obnavlja negde devedesetih godina'', rekla je Marjanović dodajući da su plivanje za Časni krst počele da uvode i druge sredine gde ima reka, te da je to jedna vrsta novog običaja vezano za Bogijavljanje.
Kaže da je običaj koji se često pominje u narodu i povorke dece sa sveštenikom koje pevaju prigodne pesme odlazeći od vrata do vrata i blagosiljajući domaćinstva.
Prema njenim rečima, takvi običaji koji su sačuvani u kulturi sećanja najstarijih, zadržali su se u nekim sredinama - Sremu i Bačkoj.
Inače postoji verovanje da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti.
Izvor: tanjug
