Info

Porodice se odricale glumaca

Prvu pravu pozorišnu kuću Beograd je dobio tek podizanjem Narodnog pozorišta, i to na podsticaj i želju srpskog kneza Mihaila Obrenovića. Kada je nesrećni knez stradao u atentatu 1868. godine, njegovi naslednici, sestra Perka Bajić i sestrići Fedor i Mihailo Nikolić, ispunili su volju pokojnika i za nastavak zidanja pozorišnog zdanja izdvojili 6 500 dukata.
11.01.2015. - 09:00h

Bilo je to pravo malo bogatstvo u ono vreme. Kako su godine odmicale i gluma je postajala sve privlačnija građanima Srbije. Ipak, na pozorišne daske i dalje su se usuđivali samo najveći entuzijasti.

Za konzervativan varoški svet oni su manje-više ostajali mangupi i često se dešavalo da se novopečenih glumaca porodica i prijatelji odreknu čim stupe u neku pozorišnu trupu.

Zato su glumci uglavnom bili bez igde ičega. Tek poneki srećniji imali su samo talenat.

Pre Prvog rata u Srbiji i nije bilo glumačke škole. U glumce je mogao svako, pa su se tu našli i obućari, činovnici, frizeri... Predstave su davali po zadimljenim varoškim kafanama i putovali u trupama, većim ili manjim.

Pozorišna trupa nosila je ime vlasnika. On je u isto vreme bio i reditelj i glumac i blagajnik. Trupe su se svaki čas rasturale i osnivale se nove. Najpoznatije su bile Životićeva, Lazićeva, Čvrgina. I brat poznatog beogradskog apotekara Delinija imao je svoju.

Kraj Prvog svetskog rata zgrada Narodnog pozorišta dočekala je oštećena od bombi. Glumci su se preselili u neakustičnu dvoranu Kasine na Terazijama gde su se smenjivale pozorišne i bioskopske predstave. Do pozornice su stizali kroz blatnjavo dvorište.

Potom se uoči 1920. godine javila ideja da se škola jahanja na obližnjem Cvetnom trgu, poznata kao Manjež, pretvori u privremeno Narodno pozorište.

Ono je nastavilo da radi čak i kada je pravo Narodno pozorište ponovo otvoreno 1922. godine. Pošto je jedne večeri, pet godina kasnije, posle predstave "Devojačka kletva" drvena zgrada Manježa izgorela, sakupljen je novac i na istom mestu je podignuto novo zdanje.

Pozorište Manjež je preživelo okupatorsko bombardovanje u aprilu 1941, ali se tokom rata tu smestio nemački vojni teatar.

Defile talenata

Sve je u pozorišnoj trupi bilo nesvakidašnje. Grubo i divlje, a ipak tako privlačno. Pred očima kafanske publike prodefilovali su ogromni glumački talenti koji su se stvarali gotovo ni iz čega. Nisu imali ni platu ni penziju, a uvek su bili vedrog duha. Ili je bar tako izgledalo njihovoj publici, naročito mlađariji kojoj se cela ta rabota činila lakom i romantičnom. Zapravo, glumce su počesto uništavali glad i alkohol.

Izvor: vesti

Pročitajte i:

Otkud Grčiću Milenko? Čik pogodite!