Žene i deca najčešće žrtve migracija
Udruženje „Atina“ je proteklih godinu dana, u saradnji sa brojnim lokalnim institucijama i organizacijama, radila na pronalaženju modela koji bi omogućio uspešno i bezbedno prihvatanje migranata u Srbiji.
Istraživanje “Migranti i migrantkinje u lokalnim zajednicama u Srbiji” pokazuje da postoji čitav niz izazova koje treba rešiti kako bi se na odgovarajući način odgovorilo na potrebe koje fenomen migracija nosi sa sobom: dugo trajanje azilnog postupka, nedovoljni smeštajni kapaciteti, neadekvatni mehanizmi asistencije, nedostatak koordinacije i međusektorske saradnje, manjak finansijskih, ljudskih i tehničkih resursa, kao i nepoverenje i predrasude prema migrantima.
S druge strane, tokom brojnih razgovora i diskusija sa građanima i profesionalcima, utvrđeno je da na lokalu postoji svest o problemima i opasnostima sa kojima se migranti sreću, kao i spremnost lokalnih aktera da na sve raspoložive načine odgovore na te izazove.
„Atina“ je uspela da okupi ljude u lokalnim zajednicama iz različitih institucija i organizacija i da usmeri njihovu pažnju na značaj razvoja tolerancije i uspostavljanja dijaloga kako bi se efikasno rešavali izazovi koji nastaju nedostatkom mehanizama na nacionalnom nivou.
Takođe, obučeni su migranti i migrantkinje da u svojstvu kulturnih medijatora budu most između između migranata i građana i time su napravljeni preduslovi za kreiranje nove usluge u zajednici.
Kako bi se premostio jaz u razumevanju položaja migranata u domaćoj javnosti, produciran je kratak dokumentarni film “Put ka gore”, autora Mirka Rudića, novinara nedeljnika “Vreme.” Iako su u domaćoj javnosti dominantni medijski izveštaji isključivo o izazovima sa kojima se suočavaju lokalne zajednice, film pokazuje da prave opasnosti pogađaju pre svega migrante, koji bez ikakve sigurnosti napuštaju svoje ratom zahvaćene domove i kreću na neizvestan put ka bezbednijem životu.
“Žene i deca su posebno ranljivi na ovom putu. Teško je stupiti u kontakt sa njima, za tako kratko vreme izgraditi poverenje i pomoći im ukoliko se nalaze u situaciji nasilja. Proteklih godina imali smo korisnike – žrtve trgovine ljudima iz ove populacije, ali iz kontakata sa samim migrantima i profesionalcima na lokalu možemo osnovano da pretpostavimo da je taj broj mnogo veći. Neophodno je razviti efikasan mehanizam za identifikaciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima, naročito žena i dece u okviru migrantske populacije”, izjavila je Marijana Savić, direktorka udruženja Atina.
Prema podacima UNHCR, od januara do novembra 2014. godine 10.851 lice izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, što predstavlja porast od preko 100% u odnosu na 2013. godinu, kada je bilo ukupno 5.066 izraženih namera. Beleži se i porast dece među tražiocima azila, kao i dece bez pratnje roditelja ili staratelja – do novembra ove godine evidentirano je 1.513 dece, dok je tokom cele prošle godine evidentirano njih 1.387. Od tog broja, dece bez pratnje je do novembra ove godine bilo 788, dok je prošle godine zabeleženo ukupno 599.
Ovo su podaci iz istraživanja koje je, uz niz drugih aktivnosti, izvedeno u okviru projekta „Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između migranata i građana o međusobnoj toleranciji i nenasilju“, koji udruženje Atina sprovodi zajedno sa Centrom za zaštitu tražioca azila APC/CZA, uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, u okviru Programa jačanja civilnog društva.
Udruženje Atina osnovano je 2004. godine i angažovano je na programima sveobuhvatnog socijalnog uključivanja žrtava trgovine ljudima i drugih vidova eksploatacije. Pored pružanja direktne pomoći žrtvama, kao posebnu programsku celinu organizuje i treninge i edukacije za profesionalce iz različitih oblasti kako bi se osnažili institucije i organizacija za pružanje adekvatne podrške identifikovanim žrtvama trgovine ljudima.
Više informacija: atina
