NOPS: Ćutanje ministarstva plodno tle za strah
Potrošači imaju pravo da znaju šta jedu, kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača (NOP) Srbije Goran Papović i poručuje da pitanje da li je limun koji se trenutno nalazi na teritorije Srbije otrovan, ili ne, treba da istraži Ministarstvo poljoprivrede.
"Sve dok Ministarstvo poljoprivrede nema odgovor ili saopštenje, a ni instrumente da hitno reaguje na ovakve glasine, Srbija će biti i ostati plodno tle za širenje straha i negovanje paranoje kada je reč o bezednosti hrane", naveo je Papović.
Papović u izjavi dostavljenoj medijima ističe da resorno ministarstvo prethodna dva dana ćuti iako glasine o otrovnom limunu na tržištu potresa javnost.
On poručuje da će i ostale namirnice iz uvoza i domaće proizvodnje takođe jednom morati da dođu na red, jer potrošaci, kako kaže, imaju pravo da znaju šta jedu.
Smatra da u Srbiji već godinama niko od nadležnih ne radi svoj deo posla.
Ne postoji, kaže, savet za bezbednost proizvoda koji bi se bavio procenom rizika, koji bi analizirao i upravljao rizikom.
"Ne postoji čak ni neformalna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede koja bi se time bavila. Vi tamo nemate ni čoveka kojem biste mogli da se obratite na temu bezbednosti hrane u vanrednim situacijama", naveo je Papović.
Stoga sve ovo, ukazao je, širom otvara vrata za spekulacije, ali i za mito i korupciju u oblasti bezbednosti hrane, bilo da je iz uvoza, bilo da je domaće proizvodnje.
"S druge strane, mediji su preneli potpuno neproverenu glasinu da je limun otrovan, ne dajući potrošačima nijednu drugu informaciju o mogućem uzročniku i posledicama trovanja, ili karakteristikama fungicida", kaže Papović.
Budući da je glasina potekla iz Hrvatske i tamošnjeg udruženja za zaštitu potrošača, Papović podseća da u Eropskoj uniji, kojoj i Hrvatska pripada, radi perfektno usavršen sistem za brzo uzbunjivanje svih članica, RASFF, i da sva hrana koja ulazi u EU podleže proverama, a kasnije sledi i brza reakcija ukoliko se utvrdi da je hrana nebezbedna.
Takva se ili povlači sa tržišta, ili odbija već na granici, ili se samo stavlja pod pojačan nadzor ukoliko je neka nepravilnost minorna, dodao je.
"Proverom na ovom sistemu, utvrdili smo da pominjana Turska kao proizvođač zloglasnong limuna nije imala problema sa ostacima fungicida na voću još od aprila meseca ove godine. Jedina akcija odbijanja na granici kontigentna limuna koji dolazi i Argentnine, dogodila se u oktobru, a reč je o limunu koji je iz Argentine u EU trebalo da uđe preko Grčke i koji je vraćen proizvođaču", naveo je.
Napominje i da izvrtanje činjenica o naglom pojeftinjenju limuna takođe nije pomoglo da se javnosti pruži prava slika.
"Potrošači veoma dobro znaju da je cena limuna vraćena na normalnu cenu nakon što je pre mesec dana došlo do naglog poskupljenja, čiji uzroci leže u zastoju uvoza i manjoj ponudi, tako da nije došlo do naglog pojeftinjenja, koje treba da sugeriše neku nepravilnost, već do povrata cene na staru, tržišnu", kaže Papović.
On je objasnio da je imazalil je jedan od fungicida koji se koristi u naknadnom tretmanu citrusa i ostalog južnog voća, da ne bi došlo do truljenja i razvoja gljivica tokom, obično, dugog transporta do potrošača.
Nalazi se na spisku dozvoljenih fungicida, iako mu je potvrđena toksičnost i smatra se da je kancerogen, ukoliko bi se čovek njemu izlagao direktno i duže vreme.
"Zbog ovog i drugih fungicida, potrošačima se već godinama preporučuje da ne jedu koru limuna ili narandže. Količine imazalila koje se koriste, jasno su ograničene i definisane, tako da ne ugrožavaju potrošača", zaključio je Papović.
Izvor: Tanjug
