Psihijatrijski bolesnici zaboravljeni od porodice i društva

Zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković kaže da je jedan od najvećih dometa zakona trebalo da bude deinstitucionalizacija- da se osobe sa mentalnim smetnjama leče i žive u zajednici, a ne do kraja života da ostanu u psihijatrijskim bolnicama, ali da do nje nije došlo.
"Pacijenti koji godinama ostaju u psihijatriijskim bolnicama gube sve socijalne sklonosti, postaju nesposobni za život i njima se postavlja kao jedino moguće rešenje život u bolnici. To bi trebalo promeniti i ljudima sa mentalnim smetnjama omogućiti da se uz podršku društva leče i žive u zajednici", rekao je Janković Tanjugu.

On je dodao da je Zaštitnik građana bio u poseti psihijatrijskim bolnicama i da je utisak da se ni zakon, niti prateći propisi koji su doneti a odnose se na mere sputavanja- vezavanja pacijenat i izolacije, ne sprovode u potpunosti.
"Registri o slučajevima vezivanja su neuredni, nepotpuni, odluke o vezivanju treba uvek da donosi lekar ili bar da da saglasnost. To lice treba obilaziti tokom perioda u kom je vezan", objašnjava Janković.

On dodaje da vezivanje ne treba da bude kazna, nego poslednja mera da bi se zaštitio život tog pacijenta ili drugih pacijenata, ali da se te zakonske odredbe pravilnika ne sprovode u potpunosti.

Janković je dodao da je Zaštitnik građana pokrenuo postupak utvrđivanja "kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Odeljenja psihijatrije u Šapcu" gde je nedavno nakon tuče osoba sa mentalnim smetnjama, pretučeni vezan i tako preminuo.

Zamenik Zaštitnika građana je dodao da je tokom posete bolnicama zapaženo da se pacijenti tretaraju samo lekovima, da se pažnja ne posvećuje psihosocijalnoj terapiji i da ne postoje sadržaji koji bi razvili njihove sposobnosti i pripremili ih za život u zajednici.
"Često se susrećemo da su pacijenti smešteni u velikim sobama, da su to dehumanizovani prostori, ne postoje nikakvi uslovi za autonomiju pacijenata, ne postoje ormarići gde bi oni mogli svoje lične strvari da drže", naglašava Janković.

On dodaje da, čak i kada bi uslovi u psihijatrijskim ustanovama bili idealni, čisti toaleti, uređene sobe, da to ipak nije mesto koje je adekvatno za život čoveka.
"Svako od nas kada bi bio osuđen da živi u najboljem hotelu sa pet zvezdica i da nema kontakt sa socijalnim svetom, to ne bi bio adekvatan životni prostor", pojašnjava Janković.

Direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Gornjoj Toponici, pored Niša, Albina Stanojević kaže da meru fizičkog sputavanja psihijatrijskog bolesnika, prema novousvojenoj proceduri, može da predloži samo lekar psihijatar koji ga leči.
Lekar je dužan da obavesti staratelja pacijenta da je došlo do fizičkog sputavanja koje traje do početka delovanje leka, rekla je Stanojević Tanjugu.

Nedopustivo je da pacijent dugo leži fizički sputan, kazala je ona i dodala da se o toj meri vodi stroga evidencija koja je dostupna za inspekcijsku kontrolu.

Ona je ukazala da su posete bolnici česte od strane međunarodnih organizacija i tela koje prate ovu oblast, kao i od strane inspekcija iz zemlje, zaštitnika građana i zaštitnika prava pacijenata.

Psihijatrijski bolesnici, kako kaže, skloni su da nasrću jedni na druge zbog cigareta, hrane, odeće ili bez povoda i teško je objasniti ljudima koji se ne bave ovim poslom da se oni "koškaju".

Prilikom posete eksperata iz Komisije za prevenciju torture i nasilja vođa tima, kako navodi, tražio je da provede nekoliko sati sa pacijentima na odeljenju kako bi se uverio u istinitost navoda osoblja i dodaje da je posle izvesnog vremena tražio pomoć medicinskog tehničara da ga izvede sa odeljenja.

Lično se uverio da su skloni da povređuju jedni druge, kazala je Stanojević i dodala da je ranije bilo slučajeva u ovoj bolnici da pacijent pacijenta ubije stolicom ( pre 15 godina) ili da jedan drugog gurne i povredi ga zbog čega je neophodno kasnije lečenje u Kliničkom centru.

Stanojevićeva kaže da se u lečenju pacijenata sa mentalnim smetnjama danas koriste i antipsihotici novije generacije, koji poboljšavaju kvalitet života ovakvih pacijenata.

Lekovi se daju u formi depoa na dve nedelje ili mesec dana, pa pacijent dolazi samo na kontrole, navodi Stanojević i dodaje da se takav tretman primenjuje u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici.

Zamenik Zaštitnika građana kaže da se na deinstitucionalizacija psihijatrijskih bolnica mora više raditi, da su neophodni centri za zaštitu mentalnog zdravlja koji će biti ravnomerno raspoređeni po Srbiji.

Njihov delokrug rada, pojašnjava on, mora biti pod ingerencijom Ministrarstva zdravlja, a ne kako predviđa zakon pod nadležnošću lokalnih samouprava koja, kako kaže, ne mogu da reše problem rupa na putu i nabave mazut za zimu.