Hrana u Srbiji bezbednija nego ranije

Situacija po pitanju trovanja hranom u Srbiji nije alarmatna, a od konzumiranja nezdrave hrane štetnije su neke druge navike kao što su alkohol i pušenje, rečeno je na skupu "Fud evolušn" (Food Evolution) održanom u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković ocenila je da transparentnost u izradi i donošenju zakona i propisa u oblasti bezbednosti hrane doprinosi poverenju potrošača i subjekata u prometu hranom.
"Slobodno kretanje zdravstveno bezbedne hrane predstavlja suštinski aspekt unutrašnjeg tržišta, što je važno zbog zdravlja građana", navela je Bogosavljević Bošković.

Ona je naglasila i da je Srbija opredeljena da obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi, što je moguće ukoliko se zahtevi vezani za bezbednost hrane i hrane za životinje značajno ne razlikuju od standarda inostranih tržišta na čemu, dodajući da Ministarstvo poljoprivrede u domenu svojih nadležnosti intenzivno radi.

Bogosavljević Bošković je istakla da svi poštuju celokupan sistem sledljivosti, kako bi nadležni organi koji sprovode kontrole blagovremeno reagovali u smislu povlačenja hrane sa tržišta kada je to potrebno.

Za sekretara Udruženja za poljoprivredu PKS Nenada Budimovića proizvodnja hrane je veoma kompleksno pitanje, a ta delatnost je postala vrlo ozbiljan posao u poslednjih 20 godina.
"Primena novih tehnologija je učinila svoje... Bitan je lanac sledljivosti, od njive do trpeze", rekao je Budimović, dodajući da posebnu pažnju treba posvetiti kontroli upotrebe antibiotika u stočarstvu i pesticida u biljnoj proizvodnji.

Kako je napomenuo, godišnje u svetu 100 miliona ljudi oboli od trovanja hranom, a najmanje 30 odsto njih prođu kao neprijavljeni slučajevi, uz blage stomačne tegobe sa kojima smo se svi susretali.

Direktor Uprave za veterinu Dejan Bugarski naveo je da je proces nadzora celokupnog lanca veoma složen i počinje od nadziranja zdravstvenog stanje životinja i postupanja sa njima, preko prerade proizvoda animalnog porekla, pa do čuvanja i skladištenja.

Prema njegovim rečima, rizik unošenja antibiotika u namirnicima životinjskog porekla, ako se svi pridržavaju propisa, sveden je na minimum.

Direktor Nacionalne referentne laboratorije Slavoljub Stanojević je mišljenja da u pogledu nacionalnih referentnih laboratorija i uopšte laboratorijskih kapaciteta Republike Srbije "treba da budemo mirni".

Srbija ima tradiciju dobre laboratorijske dijagnostike, posebno u oblasti bezbednosti hrane, već 40 godina, a tu mrežu laboratorija čine državni veterinarski, naučni i specijalistički instituti, zavodi za javno zdravlje i privatne laboratorije koje posluju u skladu sa našim važećim propisima i zahtevima EU, kazao je Stanojević.

Načelnik odeljenja sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja Svetlana Mijatović rekla je da "posebnih negativnih primera i ekscesa nismo imali u poslednjim godinama", zato što se sprovodi kontinuirani program monitoringa gotove hrane na tržištu, bez obzira da li je domaćeg porekla ili uvozna.
"Generalno, govorimo o trendu bezbednije hrane nego što smo je imali ranijih godina iz jednostavnog razloga što su proizvođači podigli svoj standard proizvodnje i zato što je sistem kontrole učinio da se u sledljivosti otklone nedostaci, možda dominantno u sastavu i samoj higijeni proizvodnje", kazala je Mijatović.

Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Goran Papović imao je zamerku na to što, ni pet godina posle usvajanja Zakona o bezbednosti hrane, nije formiran Nacionalni savet za bezbednost hrane, iako je to bila obaveza.

Izvor: Tanjug