Slovenački arheolog otkrio drevne gradove Maja u džungli

Gradovi su bili skriveni gustom vegetacijom i teško dostupni. "Fotografije iz vazduha pomogle su nam u pronalaženju", rekao je Šprajc koji radi u Istraživačkom centru Slovenačke akademije nauka i umetnosti.

Šprajc i njegov tim pronašli su masivne ostatke dok su podrobnije istraživali oblast oko Čaktuna, velikog majanskog grada koji je slovenački arheolog otkrio 2013. godine, prenosi Diskaveri.

Nijedno drugo nalazište nije pronađeno u ovoj oblasti koja se prostire na više od 1.800 kvadratnih milja između takozvaog Rio Bek i Čenes regiona, poznatih po karakterističnim arhitektonskim stilovima iz poznog klasičnog perioda koji je trajao od 600. do 1000. godine.

Jedan od gradova ima izvanrednu fasadu sa ulazom koji podseća na čeljust čudovišta.
Zanimljivo je da je ovo mesto 1970ih posetio američki arheolog Erik fon Ju koji je dokumentovao fasadu i druge kamene spomenike ali crteže nije objavio.

Tačna lokacija grada, koga je Fon Ju nazvao Lagunita, ostala je izgubljena a svi pokušaji da ga pronadju nisu urodili plodom.
"Informacije o Laguniti su bile neodredjene i potpuno beskiorisne", rekao je Šprajc Diskaveri njuzu.
"U džungli možete da budete na nekoliko stotina metara od velikog nalazišta a da nemate pojma da je tu. Malih humki ima svuda ali vam to ne pokazuje gde se nekada nalazio neki grad", dodao je on.
Lagunita je identifikovana tek kada su arheolozi uporedili novootkrivenu fasadu sa Fon Juovim crtežima.
Čudovišna vrata-čeljust jedna su od najočuvanijih ove vrste i bila su popularna u poznom klasičnom Rio Bek arhitektonskom stilu koji je "vladao" obližnjim regionom južno od Lagunite.
"Predstavljaju majansko zemaljsko božanstvo koje je povezano sa plodnošću. Ova vrata simbolizuju, generalno, ulaz u pećinu, podzemni svet, mesto mitoloških početaka kukuruza i počivalište predaka".
Šprajc je takodje pronašao i veliki broj masivnih zgrada nalik na palate koje su bile okupljene oko četiri velika trga. Igralište i stepenasta piramida visoka 65 fita takodje su postojale u gradu a 10 stepa i tri oltara imaju dobro occuvane reljefe i hijeroglife.
Prema preliminarnom izveštaju epigrafa Oktavija Esparce Olguina iz Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika, na jednoj steli je ugraviran datum 29. novembar 711 i ugravirao ga je "gospodar četiri katuna (20-godišnjih perioda)".
Na žalost, propao je ostatak teksta sa imenom vladara i verovatno i njegove žene.
"Ako je suditi po arhitekturi i spomenicima sa natpisima, Lagunita je bila sedište relativno moćnog vladara iako njena veza sa većim Čaktunom, koji je nekih 10 kilometara severnije, ostaje nejasna", rekao je Esparca Olguin.
Gotovo jednako impozantan je i drugi grad koji je Šprajc otkrio. Do sada nepoznat, grad je nazvan Tamčen što na jeziku Jukatek Maja znači "duboki bunar".
Više od 30 čultuna-rezervoara pronadjeno je na ovom mestu. Neki su u vidu podzemnih prostorija i u njima se skupljala kišnica.
"Nekoliko čultuna je neobično duboko, čak 13 metara", rekao je Šprajc.
Kao i u Laguniti, trgovi su okruženi velikim zgradama uključujući i akropolj sa tri hrama. Hram-piramida sa dobro očuvanim svetilištem na vrhu, stelom i oltarom je takodje otkriven. U junu južni deo Kalakmul biosferičnog rezervata gde je Šprajc otkrio većinu nalazišta, uvršten je u Uneskovu listu svetskog nasledja kao kombinacija prirodnog i kulturnog spomenika.