Stari odmor se ne "seli" kod novog poslodavca
Novim Zakonom o radu predviđeno je da već posle mesec dana rada kod poslodavca zaposleni može da traži da koristi godišnji odmor, a "prenošenje" neiskorišćenog godišnjeg odmora, zarađenog u "staroj" firmi, kod novog poslodavca više neće biti moguće.
Međutim, u kom periodu će zaposleni koristii godišnji odmor zavisi od dogovora sa poslodavcem, rečeno je danas na seminaru "Novine u Zakonu o radu i praktična primena" u organizaciji Unije poslodavaca Srbije.
Novina je da se zaposlenom ne može godišnji odmor zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa, a više ne važi ni "prenošenje" godišnjeg odmora kod drugog poslodavca, ukoliko ga zaposleni kod starog nije iskoristio, što je do sada bio slučaj, rekla je šef Odseka za unapredenje oblasti rada u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Snežana Bogdanović.
Ona je dodala da pravo na pun godišnji odmor zaposleni ima za svaku kalendarsku godinu u kojoj radi kod poslodavca, a koja nije godina u kojoj je zasnovao ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Godišnji odmor će moći da se koristi ođednom ili u više delova, s tim što prvi deo godišnjeg odmora mora da traje najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine.
Izmene zakona omogućile su i da se zaposlenom rešenje dostavlja u elektronskoj formi, pri čemu to rešenje mora imati sve obavezne elemente rešenja (potpis ovlašćenog lica, pečat poslodavca ...).
Zaposleni može rešenje da dobije, ukoliko želi, i u pisanoj formi.
Na skupu je bilo reči o radnom vremenu i načinu organizacije rada. Radno vreme ne mora da bude raspoređeno u istom trajanju po nedeljama, već je bitno da na mesečnom nivou ukupan broj radnih časova - sedmično ne prelazi 40 sati.
Poslodavac mora da vodi računa da ukupno radno vreme zaposlenog u toku dana ne može da bude duže od 12 sati a da u toku nedelje ne može da bude duže od 48 sati.
Predstavnike privrednog sektora je na seminaru interesovalo i to koje elemente treba da sadrži pravilnik o sistematizaciji
poslova.
Predstavnici Ministarstva rada ukazali su da bi taj kompanijski akt trebalo da sadrži organizacione delove kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrstu i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja, kao i broj izvršilaca za obavljanje određenih poslova.
Na skupu su razmatrane i druge novine praktična primena Zakona posebno kada su u pitanju prava poslodavca.
