Info

U Srbiji počinje lov na nesavesne bogataše!

Porez na dohodak ostvaren u 2013, ove godine prijavilo je 17.800 građana, što znači da su mesečno zarađivali više od tri prosečne plate, dok je godinu dana ranije porez na dohodak moralo da plati njih 19.002.
02.07.2014. - 13:20h

Direktor Poreske uprave Aleksandar Miljković je Tanjugu rekao da, kada je reč o porezu na dohodak, u ovoj godini prijave su bili dužni da podnesu svi koji su u 2013. ukupno zaradili više od 2,18 miliona dinara.

Dok je ovaj porez za 2012. godinu prijavilo 19.002 građana, u ovoj godini je broj prijava manji za oko 1.200. Miljković kaže da za manji broj tih obveznika ima nekoliko objašnjenja, ali, naravno, "moguće je i da su se pojedini preselili u sivu zonu“.

Svi koji su prijavili prihode poreznicima neće biti jednako oporezivani, pa će oni koji su mesečno zarađivali više od tri prosečne plate platiti porez od 10 odsto, dok oni čiji prihod prelazi šest prosečnih zarada, plaćaju 15 odsto na iznos iznad tih šest proseka.

S druge strane, kada je reč o prijavljivanju imovine, zakonsku obavezu da se prijave poreznicima imali su oni građani koji poseduju imovinu vredniju od 35 miliona dinara. U tom smislu, Miljković je ocenio da bi uprava mogla da ojača kapacitete radi brže unakrsne provere prihoda i imovine.

Imovinu vredniju od 35 miliona u zakonskom roku prijavilo je ukupno 3.769 građana. Poreska uprava započela je proveru i onih građana za koje sumnja da je trebalo, a nisu prijavili imovinu.

Kroz obradu podataka, preko određenih baza, a vezano za nepokretnu imovinu, vlasništvo nad automobilima, i još neke baze, došli smo do određenog broja osoba za koje postoji sumnja da im imovina prelazi taj iznos, a da nisu prijavili imovinu.

"Pozvali smo više od 400 osoba da se izjasne. Većina njih je tek onda podnela informativne prijave", navodi Miljković, dodajući da proces unakrsne provere nikada nije stao, kao i da su protiv mnogih koji nisu podneli prijave, već pokrenuti prekršajni postupci.

"Ne treba posebno da naglašavam da kod nas ni registri imovine nisu potpuni, da je to prilično decentralizovano, pa je potrebno vremena da se svi podaci nađu i zatim upare sa matičnim brojem građana, ne bi li se došlo do svih stavki koje određena osoba poseduje", kaže Miljković.

On podvlači da je to „rudarski posao“, nakon kojeg sledi preispitivanje i komunikacija sa tim osobama, kako bi one dokazale kako su stvorile tu imovinu i da li mogu iz prijavljenih prihoda da opravdaju vrednost imovine.

Krstić: Od solidarnog poreza 11 milijardi dinara

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da je Vlada projektovala da finansijski efekat uvođenja solidarnog poreza na godišnjem nivou bude između 10,5 milijardi i 11 milijardi dinara.

"To je ono što smo planirali. Taj iznos nije beznačajan, ali je mali ako uzmemo u obzir iznos celog deficita", naveo je Krstić u Skupštini Srbije.

Izvor: Tanjug