Info

Kidnapovane devojčice u Nigeriji podigle ceo svet na noge

Islamistička grupa Boko Haram otela je u proteklih nekoliko nedelja na severu Nigerije oko 300 devojčica i najavila da će ih prodati kao roblje ili ih prinuditi na brak. Ova užasna dešavanja u Africi podigla su ceo svet na noge koji snagom društvenim mreža i snažnim buntom pokušava da ih spasi.
08.05.2014. - 11:07h

Kada je 14. aprila iz škole kidnapovano 300 devojčica uzrasta od 16 do 18 godina svet je ostao u šoku iako to nije prvi put da se kidnapovanja devojčica dešavaju. Oko 40 devojčica tada je uspelo da pobegne tako što su iskočile iz kamiona kojim su prevožene ali za 273 devojčice i dalje se ne zna gde su. Prema nepotvrđenim izveštajima lokalnih lidera u Čiboku, devojčice su odvedene preko nigerijske granice sa Čadom i Kamerunom i prodate kao neveste za manje od 12 dolara.

Ovaj događaj pokrenuo je pravu kampanju na društvenim mrežama koja sve vodi pod tzv. haštagom #BringBackOurGirls što u prevodu znači "vratite nam naše devojčice". Cilj ove kampanje jeste da se skrene pažnja na ovaj događaj ali i problem koji veoma dugo traje. Takođe, namera ove kampanje jeste i da se putem društvenih mreža koje su veoma moćan medij izvrši pritisak na one koji mogu da pomognu ovim devojčicama i spase ih.

U kampanju su se uključile mnogobrojne svetski poznate ličnosti poput prve dame Amerike, Mišel Obame, Hilari Klinton, pevača Krisa Brauna, pevačice Meri Dži Blajdž, Toni Brekston, poznata novinarka CNN-a Kristian Amanpur ali i Malala Jozefus šesnaestogodišnja aktivistkinja iz Pakistana koja se bori protiv surovih zakona te zemlje.

I dok se Mišel Obama fotografisala sa natpisom "vratite nam naše devojčice", Hilari Klinton je na svom tviter profilu napisala:

"Obrazovanje je osnovno ljudsko pravo i beskrupulozan razlog za napad na mlade devojčice. Moramo da se odupremo terorizmu".

Sve više ljudi širom sveta na društvene mreže postavlja fotografije i rečenice podrške dok se pravi ulični protesti organizuju u SAD-u, Južnoj Africi, Jamajki, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj...

Više o grupi Boko Haram:

Boko Haram, što na jeziku Hausa znači "Zapadno obrazovanje je zabranjeno", nastao je u Majduguriju, u severoistočnoj nigerijskoj državi Borno, kao narodni pokret mladih ljudi nezadovoljnih zbog raširene korupcije i kritički nastrojenih prema vlastima, a vremenom je prerastao u oružanu grupu koja teroriše civilno stanovništvo.

Nastanku grupe doprinele su i ekonomski problemi pošto se jezero Čad drastično smanjilo u roku od nekoliko decenija, a pustinja se sve više širila, izazvavši ogromne probleme za stočarstvo i poljoprivredu, od kojih u tom području živi oko 30 miliona ljudi, većinom u siromaštvu i gladi.

Osnivač grupe Muhamed Jusuf, pobornik radikalnog tumačenja islama, smatrao je da problemi zemlje leže u zapadnim vrednostima koje su u Nigeriju uveli britanski kolonizatori.

Njegove žučne kritike počele su da privlače sledbenike još 1990-ih godina, ali smatra se da je Boko Haram nastao 2002. godine, kada je na sebe skrenuo pažnju vlasti, preneo je AFP.

Godine 2009, u sukobima između islamističke grupe i snaga bezbednosti u Majduguriju život je izgubilo 700 ljudi, a Jusuf je uhapšen i umro je u zatvoru.

Na čelo grupe došao je njegov zamenik Abubakar Šekau, koga SAD smatraju međunarodnim teroristom, i Boko Haram je promenio način delovanja: vođe su se stacionirale u inostranstvu, a grupa se povezala s međunarodnom mrežom džihada i odustala od pasivnog protesta.

Boko Haram je nije imao problema da regrutuje članove u ruralnim oblastima na siromašnom severu Nigerije, nastanjenom pretežno muslimanima i tesno povezanom sa Sahelom, regionom u kojem su aktivne brojne oružane salafističke grupe.

Međunarodnu pažnju je privukao napadom na sedište UN u Abudži u avgustu 2011. godine, u kojem je poginulo više od 20 ljudi. Te godine je u nasilju ubijeno više od 1.500 ljudi, a mete napade postale su škole, crkve i džamije, kao i vladini i vojni objekti, uglavnom na severoistoku najmnogoljudnije afričke države.

Međutim, dva bombaška napada u predgrađu Abudže pokazala su da grupa predstavlja opasnost po celu zemlju.
Zbog nedavnih otmica oko 300 devojčica u Borneu, vlasti su proglasile vanredno stanje u tri severoistočne države, a vojska je upućena da pomogne civilnim jedinicama samoodbrane da se zaštite od pobunjenika.
Boko Haram je reagovao odmazdom protiv civila, napadajući sela i masakrirajući meštane u znak osvete zbog toga što sarađuju s vojskom.

Diplomatski izvori tvrde da su neki članovi te grupe obučavani u Libiji i Maliju, a SAD veruju da je Boko Haram povezan sa Al Kaidom u islamskom Magrebu i Al Šababom u Somaliji.

Boko Haram je prisutan i u Nigeru, Čadu i na severu Kameruna pošto su granice većine afričkih država porozne.
Nigerija se, zbog otmica devojčica, proteklih dana našla u žiži pažnje svetske javnosti, ali to nije jedina afrička zemlja u kojoj postoji problem kidnapovanja dece.

U proteklih pet decnija, najviše otmica dece bilo je povezano sa oružanim sukobima ili građanskim ratovima u Angoli, Burundiju, Demokratskoj Republici Kongu, Mozambiku, Ruandi, Somaliji, Sudanu, Sijera Leoneu i Ugandi. Mnoga od te dece prodavana su na tržištu u Africi, ali i van nje.

Taj fenomen je, istorijski, postojao u Africi vekovima - od 15. do 19. veka je cvetala prekookeanska trgovina robovima, uključujući decu.

Pored toga, deca su bila žrtve otmica i u lokalnim međuetničkim sukobima, gde su ih držali kao taoce ili ih integrisali u porodice otmičara, gde su služili kao radna snaga ili za reprodukciju.

Trgovina decom postoji i u današnje vreme, naročito na zapadu Afrike - u Beninu, Burkini Faso, Kamerunu, Obali Slonovače, Gabonu, Centralnoafričkoj Republici, Maliju i Togou.

Toj pojavi znatno doprinose porozne granice, a mnoge žrtve završavaju kao sluge ili radnici na imanjima, seksualno roblje ili u mrežama trgovaca drogom u Evropi, zalivskim zemljama i Libanu.
Oteta deca su najčešće stara između sedam i 17 godina.

Izvor: Prva.rs/Tanjug