Obama papi: Divim Vam se

"Dobrodošli, gospodine predsedniče", rekao je poglavar Rimokatoličke crkve primajući Obamu, koji je dvaput zahvalio na dobrodošlici, javila je italijanska agencija Ansa o početku susreta.

"Divim Vam se", rekao je Obama papi.

Obama je došao u sukob sa hijerarhijom Katoličke crkve u SAD zbog podrške pravu na abortus, istopolnim brakovima, dok je papa, stavivši jasno do znanja da u katoličkoj doktrini neće biti promene po tim pitanjima, koristio mekši jezik od svojih prethodnika.

Ipak zajednički imenitelj Obamine i papine filozofije, a to je opredeljenost za borbu protiv siromaštva i rastuće nejednakosti u svetu, čini dobru osnovu za razgovor koji će, kako se mnogi nadaju, dovesti do prevazilaženja višegodišnjih tenzija.

Od izbora za papu pre godinu dana Franja je nekoliko puta kritikovao nezajažljivi kapitalizam, posledice koje je ogolila globalna finansijska kriza i rastući jaz između bogatih i siromašnih čak i u razvijenim zemaljama.

Obama je pak više puta pohvalio papu zbog njegove samilosti i pomaganja siromašnima, navodi Rojters.

Kada se Obama sreo sa Franjinim prethodnikom Benediktom 2009. godine, tadašnji papa je govorio o abortusu, osetljivom pitanju za mnoge američke katolike budući da ga crkva smatra teškim grehom, nakon čega je Obama obećao da će učiniti sve da smanji broj abortusa.

Američki zvaničnici žele da papa Franja poseti SAD kako bi razgovarao sa katoličkim porodicama u Filadelfiji 2015. godine i Obama će, kako najavljuju američki crkveni zvaničnici, verovatno uputiti otvoreni poziv papi.

Barak Obama, koji je hrišćanin, smatra svoju veroispovest uglavnom za ličnu stvar i retko posećuje crkvu u Vašingtonu. Ipak svakodnevno prima "molitvene poruke" od jednog neformalnog duhovnog savetnika, uglavnom bazirane na Svetom pismu, piše Rojters.

Obama spontano pozvao papu u Belu kuću i obilazak bašte

Obama je spontano pozvao poglavara Rimokatoličke crkve u Belu kuću dok mu je predavao simboličan poklon.

Obama je rekao papi, dajući mu kutiju sa semenom voća i povrća iz bašte Bele kuće posle pedestominutnog privatnog razgovora u papinoj biblioteci, da ako bude u prilici, može da dođe u Belu kuću i može da obiđe baštu, prenela je agencija Rojters.

Papa je odgovorio na španskom jeziku "Como no? (zašto da ne).

Kutija, na kojoj je urezan datum njihovog susreta, napravljena je od kože i replike drveta iz baltimorske Bazilike nacionalnog spasenja Presvete Device Marije u Baltimoru, jedne od najstarijih katoličkih katedrala u SAD.

I Obama i papa Franja su, kako je prenela agencija AP, delovali na početku susreta napeto, ali posle pozdravljanja obojica su bili nasmejani do kraja susreta i delovalo je da su ostvarili prisnost, iako su razgovarali uz posredovanje prevodilaca.

Papa je Obami poklonio dva medaljona i kopiju njegovog apostolskog ohrabrenja "Radost jevanđelja", u kojem je osudio globalni ekonomski sistem koji isključuje siromašne.
"Znate, verovatno ću ovo čitati kada budem u Ovalnoj sobi, kada budem duboko frustriran i siguran sam da će mi dati snagu i umiriti me", rekao je Obama.

"Nadam se", odgovorio je papa.

Obama se i iskoristio priliku i da se našali, rekavši da je "njegova svetost najverovatnije jedina osoba koja mora da istrpi više protokola od mene".

Na odlasku, Obama je papi zahvalio na španskom i na engleskom dodao: "Molim vas, molite se za mene i moju porodicu". Na taj način se uobičajeno završavaju sastanci kada papa Franja ljudima kaže da se mole za njega, navode mediji.

Posle susreta sa papom, Obama je otišao u predsedničku palatu u Rimu, gde će razgovarati sa Đorđom Napolitanom.

Posle razgovora, protokolom je predviđen ručak u predsedničkoj palati Kvirinale, posle čega će se američki predsednik sastati i sa premijerom Mateom Rencijem. To je peti susret dva predsednika, a njihov odnos mediji opisuju kao "srdačan".

Obama je stigao u Rim u sredu kasno uveče i prenoćio je u Vila Taverni iz 15. veka, rezidenciji americkcog ambasadora. Američki predsednik obićiće danas i Koloseum, a taj deo grada biće blokiran za građane.

Italija je rasporedila 1.000 policajaca u prestonici koja vodi računa o bezbednosti američkog predsednika kao i o bezbednosti drugih potencijalnih meta, kao što su ambasade.

Tokom posete, Obamina povorka biće praćena iz vazduha helikopterima, a na svakoj zgradi duž njegove rute postavljeni su snajperisti.Obama je poslednji put bio u Italiji 2009. godine, na samitu G8.

Oštre razlike po pitanju abortusa

Obama i papa Franja ispoljili su tokom današnjeg razgovora oštre razlike po pitanju abortusa i kontrole rađanja.

Obama je sa papom Franjom razgovarao i o imigracionoj reformi, trgovini ljudima i drugim međunarodnim pitanjima. Papa je branio pravo lekara koji odbijaju da izvrše abortus u SAD i izneo stav Katoličke crkve da je protiv zahteva za kontracepciju koji je regulisan u Zakonu o pristupačnoj nezi, navodi AP.

Vatikan je izdao kratko saopštenje posle odvojenog sastanka Obame sa papom i državnim sekretarom Vatikana, kardinalom Pietrom Parolinom.

U zvaničnom saopštenju iz Vatikana se navodi da su oni razgovarali o aktuelnim međunarodnim temama i izrazili nadu da će u područjima sukoba biti poštovano humanitarno i međunarodno pravo i postignut dogovor uključenih strana.

Obama i Franja razgovarali su 50 minuta u Vatikanu, gde su razmotrili "pitanja od posebnog značaja za Crkvu poput primene prava na verske slobode, život i prigovor savesti, kao i pitanje o imigracionih reformi", pitanja koja su podstakla podele između Obame i katolika u SAD.

U saopštenju se dodaje da su dvojica zvaničnika tokom srdačnog sastanka iskazali zajedničku posvećenost iskorenjivanju trgovine ljudima, prenela je agencija Ansa.

Gardijan je primetio da je američki predsednik rekao da je papin "veliki obožavalac" i da su njih dvojica proveli 54 minuta u razgovoru u biblioteci Vatikana što je "neobično dug sastanak po standardima Vatikana".

RT: Obamin govor - kontradiktornosti i dvostruki standardi

Govor američkog predsednika Baraka Obame u Briselu o situaciji u Ukrajini i postupcima Rusije, predstavlja primer propusta, kontradiktornosti i očiglednih dvostrukih standarda, ocenila je danas Raša tudej, navodeći kao jedan od primera za to i Obamine stavove o akciji NATO na Kosovu.

Komentarišući Obamin 30-minutni govor pred oko 2.000 zvanica u Centru za lepe umetnosti u Briselu, ruska TV stanica navodi da je američki predsednik, u prilog toga da se Kosovo i Krim ne mogu porediti, naveo da je "NATO intervenisao tek nakon što je stanovništvo Kosova godinama bilo sistematski maltretirano i ubijano".
"Dobra misao. Naravno, Alijansa se nije trudila da dobije mandat Saveta bezbedosti UN i bombardovala je prestonicu Srbije, usmrtivši na stotine civila, kršeći međunarodno pravo. Isto ono pravo za koje Obama optužuje Rusiju da ga krši na Krimu.

Ali, to je bilo čak pre Džordža Buša mlađeg, tako da koga briga?", piše u kometaru RT.

Raša tudej izdvaja i Obaminu rečenicu da "svako ima pravo da živi kako izabere".
"Ali to je istina samo za one dobre proevropske demonstrante u Kijevu, koji su koristili molotovljeve koktele i palice da iskažu ono što žele. Lošim proruskim stanovnicima Krima to nije dopušteno, zar ne?", navodi RT.
"Osuđujemo invaziju Rusije na Ukrajinu i odbacujemo legitimitet krimskog referenduma", citira RT Obamu i navodi: "To je u redu. Referendum - to je loše. Molotovljevi kokteli su dobri".

RT se osvrnuo i na rečenicu da velike države nemaju pravo da maltretiraju manje kako bi ostvarile svoje ciljeve, navodeći da neko ko to najviše radi u svetu "deli lekcije o ljubavi i miru".

Ruska TV stanica ukazuje i na Obamine reči da "ni SAD, ni Evropa nemaju interes da kontrolišu Ukrajinu".
"I oni apsolutno nisu slali grupu zvaničnika u Kijev da oraspolože antivladine demonstrante. I kada je zamenik američkog državnog sekretara Viktorija Nuland razgovarala sa ambasadorom Džefrijem Pjatom o tome ko bi, a ko ne bi trebalo da bude u narednoj ukrajinskoj vladi, to je bilo samo neformalno ćaskanje dvoje diplomata? ", uzvraća RT.

Kada je reč o invazijama, predsednik Obama, navodi RT, ima par lekcija za Rusiju...
"Mi nismo izvršili aneksiju Iraka. Nismo posegnuli za njihovim resursima za sopstvene potrebe. Umesto toga, završili smo rat i prepustili Irak iračkom narodu u potpuno suverenoj državi, koji može da odlučuje o sopstvenoj budućnosti", rekao je Obama.

"Ta suverena nacija ima samo privid suvereniteta nad kurdskim teritorijama na severu. Teroristi ulaze slobodno u neka seoska područja i žele da utru put islamističkoj državi. Smrt kao posledica eksplozije automobila bombe češća je nego smrt kao posledica saobraćajne nesreće. Samo 2013. poginulo je najmanje 7.800 civila i oko 1.000 vojnika. Misija izvršena", ironično primećuje RT.