Preminuo legendarni "Šicer", glumac Miodrag Mrgud Radovanović
Glumac Miodrag Mrgud Radovanović (1929) preminuo je u Beogradu posle kraće, teške bolesti, saopštilo je Udruženje dramskih umetnika Srbije.
Ostvario je čitav niz rola na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji je bio član, a igrao je i u drugim teatrima.
Na malim i velikim ekranima ostvario je 154 uloge, među kojima su Šicer u seriji "Salaš u malom ritu", Komadant Libek u "Balkan ekspresu", Nikola Pašić u "Kolubarskoj bici" i Spiridon u "Boju na Kosovu".
Rođen je u Čačku, 20. avgusta 1929. godine. Glumački talenat nasledio je od majke Živane, a to je kasnije postala i njegova profesija.
Osnovnu školu je završio u Čačku, a gimnaziju u Kraljevu. Iz Kraljeva, Miodrag je otišao za Beograd gde je studirao slavistiku i agronomiju. Završio je Pozorišnu akademiju, kasnije preimenovanu u Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mate Miloševića.
Prvi angažman u pozorištu je dobio još kao student 1952. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, gde je ostao sve do penzije. Stalni član drame postao je 1956. godine.
Sa suprugom Radmilom Velicki-Radovanović bio je u braku od 1959. godine, a imaju sina Rastka (58).
Njegov lik Šicera iz "Salaša u Malom ritu" ostaće jedna od najboljih uloga u istoriji našeg glumišta. Naime, kada gleda neku predstavu, publika se uvek identifikuje sa plemenitim likom, retko kada sa negativcem. Lik Šicera, jednog od najkompleksnijih likova zlikovca, naša publika je prihvatila. Taj fenomen Radovanović je objasnio u jednom intervjuu za Novosti iz 2012. godine.
"Jedan profesor Pravnog fakulteta sreo me u perionici automobila i rekao: "Vi ste, čoveče, meni ušli kroz prozor u kuću". Želeo je, valjda, da kaže da sam ga igrom toliko iznenadio da je očekivao da mu na vrata uđe sve poznato, a ovo mu je bilo sasvim novo i drugačije", rekao je on tada.
Iako mu je Šicer obeležio blistavu karijeru, pozorište mu je uvek bilo na prvom mestu. Kako je govorio, ono je za njega bilo stvarnije od života. Smatrao je da se u njemu može videti i doživeti sve plemenito, sve uzvišeno, sve pokvareno, sve neljudsko, ogorčeno, oduševljeno i sve mnogo istinitije nego što je u životu. Važio je za glumca koji glumi "iz glave".
Bio je mišljenja da se talenat ne uči na Akademiji, već zanat, način glumačkog mišljenja. Fakultet dramskih umetnosti je i zaslužan za toliki broj, kako je govorio, savršenih, sjajnih i belosvetskih mladih glumaca.
Mrgud je i do poznih godina bio tražen. Poslednje role ostvario je u filmu "Montevideo Bog te video", a serijama "Selo gori, a baba se češlja", "Vratiće se rode", "Moj rođak sa sela"... Na sve to, on je rekao: "Šta da radim kad me svi traže."
Nadimak Mrgud nadenuo mu je čuveni kondicioni trener Crvene zvezde Peđa Stanojević. Za vreme Drugog svetskog rata kao dečaci su se gađali kamenicama i ciglama, i ratovali. Radovanović mu se učinio kao mrgudan - klinac. Ispočetka se Mrgud ljutio na taj nadimak, kasnije ga je i prihvatio i do kraja života se tako predstavljao.
U pomenutom intervjuu za Novosti on je naglasio da ne može sebe da podeli na dva života, privatni i umetnički.
"Naravno da bi bilo smešno kada bi kao kralj Lir ušao u tramvaj. Osećam se kao normalan građanin, osim što su moja umetnička razmišljanja, šaputanja, specifičnija", kazao je.
Dodao je da voli da pravi biblioteke, ormare od drveta pomoću najprostijih alata.
"Ne mislim da me rad obavezno spasava ovoga što nam se dešava. Ako bi trebalo negde vaditi most iz reke, ja bih i to uradio, jer je to za opšti spas. Ako većina ljudi postane svesna toga, onda ćemo, kao narod, doživeti pravi ljudski doživljaj i preporod", zaključio je glumac tada.
Izvor: b92.net
