Suzana Trninić za PRVA.RS: "Da izađemo iz rovova u koje smo se ušančili"

Kako je biti Suzana Trninić u januaru 2018?

- Ni lakše ni teže nego kao biti svaka druga žena u ovoj zemlji. Možda se razlikujem od većine samo po tome da ću januar pamtiti po zlu jer sam znala ko je Oliver Ivanović i jer me je ta vest i lično, ali i profesionalno pogodila. Ali, imam priliku da se onome što je predstavljao odužim i tako što ću nastaviti kroz posao koji radim da se borim za principe koje smo zajedno delili.

Koja je koncepcija emisije "Odgovor"? 

- “Odgovor” sam zamislila kao pruženu ruku celom društvu, da izađemo iz rovova u koje smo se ušančili, da sednemo i da razgovaramo. Ne moramo da se saglasimo, ne moramo da se razumemo, ali smo odgovorni prema svojoj deci i celom društvu da naučimo da bar čujemo jedni druge. Ovom društvu nedostaje kultura dijaloga, moramo da naučimo da prihvatimo da je pravo svakog pojedinca da slobodno misli i da to što neko misli drugačije od nas, kritikuje nas ili ne podržava, ne znači da je neprijatelj. Želim da razgovaramo otvoreno i da moji sagovornici budu ljudi koji su kompetentni da govore o temi, a ne da ih za razgovor kvalifikuje samo pripadnost političkoj partiji. Vi ćete sad pitati da li ja odustajem od političkog novinarstva, a ja vam kažem da je u ovoj zemlji priča i o zdravstvenim knjižicama politika, i da je ono od čega ne odustajem traganje za odgovorom po svaku cenu. Jer gde je odgovor, tu je i odgovornost, pa vi vidite ima li tu politike ili ne.

Često se među mladim novinarima čuje pitanje "Šta ću sad". Ti si dala odgovor: dovela si ih u emisiju. Da rade. I to još nije viđeno u našim medijima. Kako si došla do te ideje i kako si izabrala ekipu?

- Praveći koncept za debatu uplašila sam se da ću ponovo da uđem u taj krug istih pitanja, gostiju i odgovora, iz kog pokušavam da izađem godinama unazad, ali te Srbija prosto u to uvlači. Stalno slušam da se mladi ne pitaju ništa, da su samo zgodna poštapalica za patetična objašnjenja različitih neuspeha, pa rekoh, hajde da to menjamo. Konsultovala sam se sa nekim od svojih bivših profesora sa FPN, njima se ideja dopala, stavila sam na Tviter da tražim saradnike i jedino što me je iznenadilo, doduše prijatno, jeste toliko veliki broj zainteresovanih. Skoro dva meseca sam sužavala i sužavala krug, i na kraju došla do njih devetoro. Tu su Ivana Stojanović, Aleksa Tešić, Sandra Bogdanović, Kristina Glišić, Nikola Kostić, Jovana Šošević, Stefan Petrović, Miljana Miletić I Milutin Bojović. Sjajni su, prija mi njihova mladost i ne mogu da krijem da su mi, posle 20 godina u ovom poslu, uneli jednu potpuno novo energiju. Naziv emisije smo tražili, tražili, a da bude “Odgovor” je predlog mog supruga Damira. Rekao mi je – ceo život tražiš neke odgovore, eto ti prilike. Bio je potpuno u pravu.

Da li mladi ljudi koji sa tobom rade imaju neku dozu straha? Ili su neustrašivi kao i svi "mladi lavovi"?

- Ne bih ja mogla ni da radim sa nekim strašljivcima. Svako od njih je samo svoj i ja ću učiniti sve da to tako i ostane. Čast mi je što mogu da budem neko od koga oni uče zanat. Spremni su da uče, vredni su, brzi i, što je najlepše – nasmejani.

Čime ćete se baviti u prvoj emisiji? Teme, gosti, pitanja...?

- Razmišljali smo da prva emisija bude posvećena Oliveru Ivanoviću, ali smo ipak odlučili da se za tu temu pripremimo bolje. Ni sam Oliver nije bio čovek koji je presecao preko kolena. Ono što mu dugujemo je da radimo odgovorno, pa ćemo taj princip čuvati do kraja. Sezonu ćemo otvoriti temom “Vakcina – epidemija neznanja”. Tražićemo odgovore na niz pitanja - Ko gradi atmosferu u kojoj se arbitrira između nauke i nadrilekarstva? Čija je odgovornost nametnuta dilema da li vakcina spasava ili ubija? Kakvo je društvo u kojem se, u 21. veku, o ovakvim temama raspravljala? U emisiji su mi gošće tri dame, svaka kompetentna da se čuje njen ugao na ovaj problem. Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije “Batut”, Danica Grujičić, profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa.

Nema glupih pitanja, ali ima odgovora koji mogu da "izuju iz cipela". Kakvi odgovori tebe mogu da iznerviraju?

- U studiju me ne nervira ništa. Površni odgovori koji pokazuju da je sagovornik ili nepripremljen za razgovor ili da ga je baš briga da odgovori su pogrešni odgovori kada se odgovara na moja pitanja.

Kako se dobijaju odgovori? Koje tehnike koristiš da ih dobiješ?

- Postoji jedna drevna tehnika, otkriću vam je ekskluzivno – slušam veoma pažljivo šta pričaju moji gosti. I nemam nikakav problem s tim da ih prekinem kad vidim da ne odgovaraju na ono što sam pitala, niti da pitanje ponovim onoliko puta koliko je potrebno da odgovor dobijem.

Jedan si od retkih novinara koji se striktno pridržava novinarskog kodeksa i plus si lepo vaspitana. Da li su te, nazovimo ih osobine, nekada otežavajuće u tvom poslu?

- Ovo prvo nije osobina, nije ni izbor, ja ne umem drugačije da radim. A ovo drugo... Hvala vam, nikad za mene niko nije rekao da sam lepo vaspitana. Naprotiv, slušam da sam nevaspitana, frustrirana, svađalački raspoložena… Moja pokojna mama je uvek bila ponosna na to kako je vaspitala brata i mene. Šta se od toga vidi u studiju, ja ne znam, ali znam da kad se kamere uključe - ja sam samo novinarka. Ništa drugo. 

Da li je postavljanje pitanja borba sa vetrenjačama?

Jedan moj prijatelj ume da kaže – živeti u Srbiji znači živeti uprkos Srbiji. Vetrenjače su svuda, ako želite da se borite da radite slobodno svoj posao.