Goran Radaković za PRVA.RS: "Maksimalno sam usvojio Fedorove obilke ponašanja"
U hit seriji "Sinđelići" Goran igra Fedora, jednog od najživopisnijih likova. Za naš sajt, glumac je ispričao kako se snalazi u seriji, šta je usvojio od Fedora, a šta mu nikako ne polazi za rukom, kojom knjigom hrani glavu i zašto nikad ne ide u grad.
Proleće je uveliko pred vratima studija gde se snimaju "Sinđelići", evo, već šesti mesec. Tako da, na pitanje kako najlepše godišnje doba deluje na njega, Goran kaže:
- Kad ga vidim, deluje.
Kako ti "leže" Sinđelići?
- Evo, već je treća sezona, 90 epizoda... Čovek više ne zna ko je. Poptpuno se osećam kao mehaničar, samo što nisam naučio da popravljam kola, tu sam i dalje nespretan kao što sam bio. A ove oblike ponašanja sam maksimalno usvojio, sem tog zanatskog dela (SMEH).
Šta ima novo kod tebe i Nikoline?
- Ima svašta, kao i uvek... Sad gledamo te zgode i nezgode, biće ih još... Ono što je zanimljivo, nisam imao ovo iskustvo. Prošle nedelje sam gledao jednu od epizoda, a bukvalno to što sam gledao snimao sam pre 10, 15 dana. Tako da je to nešto što je onako, potpuno novo kao iskustvo. U principu, nisam imao iskustvo takvog industrijskog rada na televiziji, što znam da postoji. Nije mi prvi put da radim pod pritiskom, tako mnnogo materijala svakodnevno, ali ovo prevazilazi sva moja dosadašnja iskustva. Ali dobro, čovek je čudbna zverčica, uvek odgovara na izazove koji su ispred njega, bolje ili lošije, ali nemate drugu opciju sem da te silne scene koje su ispred vas svakog dana savladate i da se trudite da ostane što bolje zapisano zato što nema druge prilike, kao u životu. Samo reprize.
Čime hraniš glavu? Ideš li u pozorište? Čitaš?
- Ja u pozorište ne idem već 15 godina, ali čitam. Sad baš čitam jednu zanimljivu knjigu, dugo sam je odlagao, Irvin Jalom "Kad je Niče plakao". Vrlo zanimljivo štivo zato što govori o nekim autoritetima. Mislim, taj prinip pisanja, da krozjedan popularan pristup, romansijerski, čovek objasni jedan tako veli život i misao i filozofiju kao što je, recimo, Ničeova.
Evo, počelo je lepo vreme, greje nas sunce... Šetaš li gradom nekad?
- Ja se šetam po mom Zemunu i uopšte nemam potrebu da se bilo gde drugde šetam. Sve što mi treba imam u Zemunu. Ja sam u tom starom delu, tu mi je Dunav, tu su mi prodavnice, tu su mi drugari, tu su mi kafići, restorani i ja stvarno nemam potrebe da idem po gradu.
A mimo Sinđelića, stižeš li nešto?
- Ima tih nekih želja mojih, koje su možda malo bliže umetnosti, ali o tom potom.
Pročitajte i:
Mira Banjac za PRVA.RS: "Volim ljude u Sinđelićima"
