Prašina se i dalje ne stišava: Kako je Leo mogao da puši e-cigaretu na dodeli nagrada?

Prvi put, nakon devet nominacija, Leonardo Dikaprio može među sve dosadašnje nagrade i priznanja da uvrsti i ovu sa SAG nagrada.

To je još jedna nagrada za ulogu koju ima u filmu Osvetnik, a ono što se s nestrpljenjem očekuje jeste Oskar.

Ali nije nagrada ono o čemu se piše ovih dana, već to što je na dodeli nagrada pušio elektronsku cigaretu.

On se tim povodom nije oglašavao, ali osude pljušte na sve strane jer društvo i zakon to ne prihvataju.

Ali njega kao da nije briga, on ne samo što je ispunio još jedan od svojih snova da radi sa rediteljem Injarituom, već mu uloga baš u tom filmu donosi potencijalnog oskara.

Pre nekoliko godina Leo je za "The Talks" govorio baš o snovima, detinjstvu i s kim još nije do sada radio, a voleo bi i da li je oduvek znao da će da bude glumac.

I dok čekamo Oskara, podsetimo šta je Leo rekao u jednom od svojih boljih intervjua...

Gospodine Dikaprio, zar ne bi bilo lepo da svako malo radite neke bljutave romantične komedije?
Potpuno sam otvoren da radim romantične komedije, ali nikada neću prihvatiti da radim nešto samo zato što je određenog žanra ili zato što je vreme ili mesto da se uradi drugačiji tip filma. Mislim da bi to bila velika greška. Pročitam scenario i kažem: "Uau, ja sam emocionalno angažovan u ovome." Nikada ne razmišljam o predmetima ili da li će film biti popularan, šta on istoriski znači - jer na kraju sve prođe, a film kada izađe on je ili dobar ili loš. Tako da je to jedini način na koji ja biram filmove, u suprotnom nisam povezan s njima.

Koliko je za vas bitno da izazivate sebe da idete sve dalje i delje sa novim filmom?
To zaista zavisi od uloge. Uvek je u pitanju obino istraživanje u industriji da se nađe dobar materijal. Kada se pojavi dobar materija svi skaču na njega i to podseća na borbu za hranu. Zbog toga se neki filmovi godinama rade dok se ne pojave na platnu. Ukoliko u njemu postoje rupe u strukturi priče, ukoliko nije ubedljiv ili nema dobru naraciju, kada se pojavi na ekranu on propada.

Radio si sa Spilbergom, Nolanom, Mendezom, Bojlom, Kameronom da ne spominjemo da se redovan kod Skorsezea. Da li iko nedostaje na tvojoj listi?
Ima mnogo reditelja sa kojima bih želeo da radim. Pol Tomas Andeson na primer je neko s kim bih voleo da radim. Mislim da je Alehandro Gonzales Injaritu veoma talentovan. Ang Li je veoma talentovan. Ima zaista mnogo dobrih reditelja.

Koliki deo vašegživota čini pravljenje filma i razmišljanje o filmovima?
Mnogo, to je sigurno (smeh). Ne mogu da kažem da to nije najdominantnija stvar koju sada radim. Pogledajte, istina je da sam ja oduvek želeo da budem glumac, to je odvek bio moj san i sada je vreme kada sam zaista u mogućnosti da izaberem.

U mogućnosti ste da radite to već neko vreme...
Jesam, ali zanam veoma mnogo glimaca sa kojima sam odrastao u industriji - odrastao u Los Anđelesu - koji nisu uspeli to da postignu. Ja samno nastavljam da zamišljam sebe za trideset godina s mislima:"Zašto nisi prihvatio prednost svih mogućnosti koje si imao? Pogledaj sve ljude s kojima si mogao da radiš, uloge koje si mogao da igraš. Prihvati ih se." Tako ja razmišljam.

Da li ste onda druge stvari stavili sa strane?
Ne, nisam. Ili se uklapaju u prirodan tok ili se ne uklapaju. Nikada nisam ništa želeo da forsiram, ja znam da je ovo ono što ja volim da radim, a sve druge stvari će naši načina da se dogode.

Dakle, oduvek ste znali da je gluma ono što želite da radite?
Zaista ne mogu da se setim. Ali ono čega se sećam jeste da sam voleo da imitiram prijatelje moje majke. Pravio sam male performanse imitirajući ih, ismevajući ih, zasmejavajući nju, zasmejavajući babu i dedu.

Danas izgledate mnogo simreniji.
Ja jesam osoba puna energija. Činim se smirenijim, ali trebalo je da me vidite kada sam bio mlađi. Uou! Bilo je veoma teško imati me u okolini, pogotovu pre nego što sam postao tinejdžer. Ne znam kako se moja majka izborila sa mnom. Stalno sam jurcao i nešto radio. Danas jesam smireniji, ali i dalje imam mnogo energije.

Da li ste ikada razmišljali o tome da ćete izgubiti tu energiju i probati da uradite nešto potpuno drugačije?
Možda jednog dana. Desilo se da volim da glumim, desilo se da volim da snimam filmove. Svi smo mi oblikovani sećanjima na događaje iz detinjstva i to su moja najranija sećanja: želeo sam da budem glumac, terao sam roditelje da me vode na audicije. Nisam ni znao tada da za to mogu da te plate, ja sam samo želeo to da radim. Kada sam uvideo da od toga mogu i da zaradim, tada sam rekao: "Ok, ovo je ono što ja zaista želim da radm." Ispunjavam to i neću raditi ništa drugo, za sada, da to promenim.

Da li vam je čudno što kada pogledate iza sebe shvatite da ste ispunili dečački san?
Ponekad pogledam iza sebe i kažem: "Uau, sve ovo što mi se dešava je neverovatno. Uspeo sam da ispunim mnogo snova koje sam imao kao dete." Nisam mogao ni da zamislim da ću imati i najmanju ulogu u filmu Martina Skorsezea, a sada ih imam četri, to je neverovatno! Moram da priznam da je osećaj neverovatan. Ali u isto vreme to postaje zavisnost. Ali da, nadmašio sam svoje snove.