Najveće face estrade fotka jedan "klinac"!

Aleksandar Ješić – Ješa je i di džej i studira Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu. Iz hobija je počeo da se bavi fotografijom i postao jedan od najtraženijih u Srbiji.

Kako je biti Aleksandar Ješić u julu 2015. godine?

- Hahahaha... Zanimljivo pitanje. Ni sam nisam svestan kako to izgleda iz neke druge perspektive, ali verujem da je burno i zanimljivo. Jul 2015. mi je doneo nekolika padova ali i mnogo vise uspona u poslu, a i u životu.

Vrlo si mlad, a već si profi fotograf koji sarađuje sa najvećim zvezdama. Put do zvezda posut je trnjem, kaže poslovica. Je l' tvoj bio trnovit ili je lako išlo?

- Iskreno, poprilično trnovit jer, naravno, u svetu kakvom živimo nista ne dolazi lako. Bitni su trud i želja za ostvarivanjem unapred određenog cilja, a ja sam ga sebi postavio na vreme i istrajao u tome.

Kako je izgledalo tvoje detinjstvo? Kada si počeo da se baviš fotografijom?

- Detinjstvo je mnogima prelepo sećanje, baš kao i meni. I sad kad sam stariji i malo odrastao shvatam onu rečenicu "Ne želim nikad da odrastem" jer kao deca nismo imali predrasude, kojih je sad mnogo i generalno mnogo utiču na život koji sada vodimo. Zato se trudim da sačuvam "dete u sebi".

A kako reaguju Kragujevčani na tvoj uspeh?

- U zavisnosti od načina života kakav žive tako i reaguju... Da pojasnim: ljubomora je prisutna svuda, reakcije su uvek različite i cenim da većini smeta moj uspeh. Ali, naravno, ne obazirem se na to jer cenim da svako ima mišljenje koje treba da iznese i bitno je saslušati, jer se često može izvući neka pouka iz svega toga. Uspeh kao uspeh je relativan pojam, a uspešan jesam baš zbog one manjine meni bližih i poznanika i ljudi koji prate moj rad i time me podstiču da napredujem još više.

Studiraš na Fakultetu inženjerskih nauka. Planiraš li da se baviš stukom?

- Studije sam pauzirao i stalno razmišljam da li da ih nastavljam iz razloga što sam prestao da razmišljam o poslu u struci i jedina stvar koja mi je prioritet trenutno je fotografija u kojoj želim da istrajem do maksimuma.

Kako si stupio u kontakt sa zvezdama?

- Mogu reći da je stvarno igrom slučaja i da sam jednostavno imao dosta sreće. Sa nekolicinom naših zvezda se družim privatno i preko njih sam upoznao mnoge druge. Iz jednog kontakta je naišao drugi i tako u krug. Suština je da su oni sami procenili moj rad i kroz njihovo zadovoljstvo sam postigao to što jesam.

Kako izgleda slikanje koncerata, nastupa... Imaš li tremu?

- Koncerti su mi omiljeni deo posla, jer je svaki poseban na svoj način. Atmosfera je uvek odlična i pozitivna tako za tremu tu nema mesta. Na svakom koncertu sam upoznao neke nove ljude, izgradio čak i nove poslovne dogovore. Što se tiče samih zvezda, uvek je tu prisutna neka pozitivna trema koja utiče na posao samo na bolji način. Svi su oni već navikli da budu ispred objektiva, kao i ja sa druge strane, što fotografisanje čini zanimljivijim i pruža veću slobodu idejama.

Ima li neke anegdote? Neka zanimljiva situacija?

- Zanimljvih situacija i anegdota uvek ima i uvek su prisutne u ovom poslu. Desilo mi se nekoliko puta da se nađem u društvu nekih zvezda koje su vodile razgovor o mojim fotografijama ne znajući da sam ja taj fotograf i pali su svakakvi komentari ali pretežno pozitivni što je meneoduševilo. Jedna zanimljiva situacija se desila na koncertu "Lexington benda" u Beogradu na stadionu Voždovca. Igrom slučaja, tokom probe za koncert, pričao sam sa našim poznatim producentom i muzičarem Banetom Vasićem, koji je komentarisao i pohvalio spot za pesmu Ljubomira Perućice "Nikada od nje", ne znajući da sam ga ja režirao. Saznavši to on se oduševio i nije mogao da veruje da je dečak ili takoreći klinac poput mene odradio takav posao.

Dobio si zanimljiv nadimak u "Grandu". Hoćeš da nam ispričaš?

- Hahahaha, da u "Grandu" su me prozvali Ješa Selfi. Razlog su moje "selfie" fotografije sa poznatim ličnostima kojih imam baš mnogo i desilo se da su me neke zvezde po tome i prepoznale i čak same tražile da napravimo jos jedan "selfie".

Šta ti kaže Ceca kad te vidi?

- Reći ću vam kad je budem ponovo video.

Od koga "kradeš" zanat? Je l' jaka konkurncija u Srbiji?

- Trudim se da budem osoba od koje će da "kradu" zanat. Što se konkurencije tiče, ne stvaram je. Sve fotografe gledam kao kolege koji se isto bore da pokažu sebe u najboljem svetlu. Stalno pokupim neki dobar savet od kolega, naučim usput i nešto novo. Realno gledano, konkurenciju nemam ali ne zato sto sam najbolji, daleko od toga da jesam, nego zato što, kao i malopre što rekoh, trudim se da budem osoba od koje će "krasti" zanat.

Imaš li vremena za ljubav, druženje... ?

- Trudim se da imam. Sve je stvar dobre organizacije i slobodnog vremena koje mi pruža posao. Za prijatelje uvek nađem vreme. Što se ljubavi tiče, interesantno pitanje: vremena imam ali ljubavi nema.

Od čega nikada ne odustaješ?

- Veoma sam uporan i retke su stvari od kojih bih odustao. Ali, hajde da nadovežem rečenicu- nikada ne odustajem od svoje porodice i mojih najbližih.