Tamara Krcunović: U Urgentnom centru sam se nagledala strašnih stvari!

Serija koju će krasiti fantastična glumačka ekipa "Urgentni centar", uskoro počinje na TV Prva. Mladi glumci kao što su Ivan Bosiljčić, Katarina Radivojević, Miloš Janjić, Ivan Jevtović, Bojan Perić i Tamara Krcunović, igraće doktore, pedijatre, hirurge. Njihove pripreme bile su prilično teške i traumatične za sve njih, a na snimanjima je često bio prisutan lekar koji ih je savetovao.

Kako su izgledala snimanje serije "Urgentni centar"?

"Na snimanju je bilo fenomenalno. Ekipa koja je radila je bila genijalna. Glumci, reditelji, to su sve ozbiljni profesionalci i ljudi posvećeni svom poslu. Atmosfera je bila radna i mi smo dali sve od sebe da to izgleda najbolje moguće u uslovima u kojima živimo u državi u kojoj živimo. Napravili smo to što smo napravili. Ja sam gledala samo pilot epizodu i ona mi je bila jako zanimljiva i deluje mi jako dobro urađeno."

Osnovni koncept je preuzet od "Ir" da li je prilagođeno našim uslovima?

"Da, osnovni koncept je preuzet, a ostalo je naravno prilagođeno. Da li je verodostojno ja ne znam, ali je prilagođeno Srbiji, ljudima koji ovde žive, našem društvu, problemima koje mi imamo. Ja glumim Milicu Lukić, specijalizanta urgentne medicine. Igram jednu ambicioznu ženu, koja svoj posao radi vrlo posvećeno i malo je i opsesivna. Ona je 24h na poslu i zbog toga joj trpi privatni život. Predstavljena je moja priča između privatnog života, koji je nesređen i poslovnog, gde sam ja žena u muškom okruženju. Marko i ja smo kolege na urgentnoj, mi smo jako bliski u seriji, a odnos nam je stalno na ivici, ali je on oženjen. Jefta je hirurg i sa njim imam drugačiji odnos u seriji."

Kako si ti prošla obuku za ovu ulogu?

"Nas četvoro smo se baš držali zajedno. Ja sam retko doživljavala da za pripremu imam kolege koji hoće da se pripremaju isto kao ja, a nas četvoro smo bili baš sinhronizovani. Obuka mi je u početku bila baš strašna. Kao klinka kada sam vadila krv iz prsta ja sam bežala. mislila sam da ću umreti, a momci su se plašili za mene i stalno su govorili: Jao, izvedite Tašu napolje. Međutim, uspela sam da promenim ugao gledanja u glavi. Ipak, u početku nisam mogla da spavam. Danima sam odlazila na ta noćna dežurstva i nagldela sam se svega.
Jednom prilikom je bio čeoni sudar i gledala sam operaciju tog dečka. Došli su njegovi roditelji da vide šta se dešava, a ja sam znala da on neće preživeti. Gledala sam oca kako drhti i čeka da vidi šta će biti sa njegovim sinom. Teško je bilo gledati i ljude koji njemu treba da priđu i saopšte mu grozne vesti. Vrlo su to traumatične situacije. Meni je jako drago što sam naišla na ovakvu ulogu. Često nam uskrate te ozbiljnije pripreme za serije. Sve ide brzo."