Najdirljiviji oproštaj od Robina Vilijamsa

Kolega komičar Norm Mekdonald podelio je priču o svom prvom susretu sa Robinom i sve koji su na nju naleteli ostavio u suzama.

"Bio je to moj prvi nastup kod Letermana, a morao sam da izađem posle najduhovitijeg čoveka na svetu.
Bio sam samo baraba iz ruralnog dela Ontario, nalazio sam se u svojoj garderobi, prestravljen.
Razgovarao sam telefonom sa prijateljem iz zavičaja kada je najduhovitiji čovek lagano prošao pored svlačionice.
Pretpostavljam da je čuo kada sam izgovorio njegovo ime, jer se iznenada stvorio pored mene.
Pretvarao se da je jevrejski krojač i uzimao mi je meru. Spustio se na kiolena i pitao me kakav kroj nosim.
Rekao sam prijatelju sa kojim sam telefonirao da se najduhovitiji čovek na svetu nalazi na kolenima predamnom i meri dužinu unutrašnje strane mojih nogavica.
Prijatelj mi nije poverovao, pa sam upitao Robina: "Da li bi mogli da pričate sa mojjim prijateljem, gospodine?"
Najduhovitiji čovek na svetu je uzeo telefon od mene i deset minuta primao porudžbinu kineske hrane od mog druga.
Smejao sam se i smejao, sve je bilo kao san, zato što nikoga više nije bilo tu. Nikoga.
Kineskom restoranu je nestalo Mu Šu svinjetine, i on nije mogao ništa da uradi povodom toga.
Ljutito je spustio slušalicu mom drugu, a ja sam se spremao da mu se zahvalim, kada mi je rekao da još nisam probao sako.
Najduhovitiji čovek na svetu me je obukao, potpuni stranac, sećam se da je završio sa vindzorskim čvorom na mojoj kravati.
Govorio je uglavnom jidiš, ali je, kada je završio, bio zadovoljan svojim radom i okrenuo me je ka ogledalu da me predstavi samom sebi.
Niko nije bio svedok ovom događaju. Niko.
Najduhovitiji čovek na svetu je bio u mojoj garderobi dobrih pola sata i bio je daleko smešniji od onoga što sam ja planirao uskoro da izvedem u emisiji.
Kada je napustio moju svlačionicu, osetio sam se usamljeno. Usamljenije nego što sam se ikada osećao.
Do danas.
Neprihvatljivo.