NOVA SEZONA, ANEGDOTE i nešto što NEĆETE VEROVATI o Gvozdenu Nikoliću: Pa, Bog te viđ’o ja tebe ču'em i kad mi je ugašen televizor
Na radost brojnih gledalaca, od 2. oktobra u 18.45 časova, na programu Prve televizije ponovo ćemo uživati u neverovatnim pričama iz Srbije koje za nas, iz subote u subotu, priprema Gvozden Nikolić. Autor i voditelj emisije „Nećete verovati”, otkrio nam je ono što malo ko zna o njegovom privatnom životu, kakve anegdote pamti sa snimanja i naravno, šta nas sve čeka u novoj sezoni!
- Biće to kao i uvek priče iz običnog sveta koje zaslužuju bar trenutak pažnje. To su sjajni, često poučni primeri iz života normalnih i sasvim običnih ljudi, kojih je, verujte, puna Srbija. I to je ona prava duševna,većinska, istinska Srbija, bez foliranja koja, uvek to ponovim, postoji i koja se neizmerno voli, priznaje Gvozden i dodaje:
- Već sam snimio desetak veoma zanimljivih priča. Upoznaćete jednog Đorđa koji je drvoseča, ali u šumu, u njivu i na livadu, skoro cele godine ide bos. Izuzetak je Badnji dan kada obuje papuče, a takavi su mu otac, majka, deda, bogami i deca... Videćete jedno mesto u Srbiji gde je podignut “antikovid krst” visok preko 20 metara da rasteruje zle sile, ali i jedinstven izvor vode u Pribojskoj banji koja leči konje, a kamoli ljude. Tu su mnogi pronašli leka za polomljene kosti, “zaribale” zglobove i jedino ta voda psorijazu i druge kožne bolesti skida kao rukom. Ljudi svedoče da tu čovek “promeni” kožu na nogama kako kažu “skine je kao čarapu”. Upoznaćete I dvoje zaljubljenih koji su se primakli stotoj godini i onomad proslavili 71. godinu srećnog braka… A biće tu još mnogo sjajnih priča, najavljuje on.
Gvozden kaže da je uvek više pažnje posvećivao temi i priči nego tehnici i da se zbog takvog pristupa nije pokajao. Kaže da su teme te koje skreću pažnju publike, a ne “izrezan kadar”.
- Važno je da je dobar ton i jasna slika. Sve ostalo je pomalo u drugom planu, kaže Gvozden i priznaje da se oseća ponosno kada gledaoci koji ga sretnu počnu da nabrajaju njegove priče.
- Čini mi se da ih više oni znaju od mene. I to je dobro, možda pravi pokazatelj da nisam zalutao.
A kada smo se dotakli priča na koje je naponosniji, Gvozden nam je ispričao:
- Svi se sećaju Radiše sa dve žene, taj čovek je ostao moj prijatelj iako smo se prvi put tada upoznali. Uostalom kao i mnogi drugi, jer ja nikada nisam nikoga ismejao niti potcenio. Uvek sam ljude saslušao i razumeo. Zato mi i veruju i zato je Radiša kojeg su svi osuđivali posle priče rekao: “U moju avliju može samo Gvozden da uđe sa kamerom”. Ali naravno imao sam mnogo sjajnih reportaža, bar tako kažu gledaoci. Posebno mi je drago i dragom Bogu sam zahvalan što su baš te priče podigle devet krovova za nejač širom Srbije. Često se setim gluvonemog dede Lala sa Javora. Svi su ga već bili otpisali, kuća mu je spaljena, bližila mu se devedeseta, zatekao sam ga utučenog i tužnog na zgarištu svoje kuće. Rekli su mi da je bio rešen da digne ruku na sebe... Ali “Nećete verovati” mu je vratilo veru u život, dobio je krov nad glavom i danas je živ.
NEĆETE VEROVATI! Evo šta gledaoci ne znaju o Gvozdenu Nikoliću: "Majka me je rodila u 44. godini..."
Rođen sam na padinama Suvobora i obroncima Ravne Gore. Otac mi je bio tesar kamena, majka planinka starala se o stoci, bratu, sestri i meni. Samo, ja sam na svet stigao poslednji, majka me je rodila u 44. godini. Sećam se priče kako se krila da selo ne sazna da je trudna. Nosila je pelene na potok na pranje ali sve niz neki “poljanski do” da je ne vide, jer su joj se podsmevali. I oca su zezali da nisam možda njegov i često su “veštačili” na kopanju čiji li sam kad sam otresit. A otac im kaže: Pričajte vi šta hoćete, on je moj, jer sam ja sve za**bao i upisao ga na moje ime. E, to je veličina. Danas njegovo imanje blista a prizemljuša je lepša nego ikada. Valjda to vidi i verujem da je ponosan. A možda mu i nije bilo sve jedno...
Nije previše reći da cela Srbija zna za Gvozdena. Gde god da se pojavi ljudi mu prilaze, a za sajt Prva.rs, otkriva nam i jednu anegdotu sa „terena“…
- Nedavno sam prolazio Bajinom Baštom i sretnem čoveka sa Tare. Planina od čoveka, dva metra, nakrivio šajkaču, a ruže mu izbile na jagodice. Tačno je negde molitvao uz dženariku. Stade ispred mene, strelja me očima, i pošteno, ne bi mi svejedno. Pita: Jesi l’ ti onaj Gvozden sa televizije. Kažem: Jesam, stari. A on će meni: Pa, Bog te viđ’o ja tebe ču'em i kad mi je ugašen televizor! Eto, morao sam i ja na dženariku sa njim (smeh).
