Igrala sa Lauševićem, Gagom Nikolićem… Bila je jedna od najlepših jugoslovenskih glumica, a onda je u 21. godini ostala nepokretna
Glumica je važila za jednu od najlepših i najtalentovanijih glumica velike Jugoslavije.
Merima Isaković (62) je srpska glumica koja je bila popularna između 70-ih i 90-ih godina prošlog veka, a mnogi su je smatrali jednom od najlepših žena bivše Jugoslavije.
Proslavila se ulogama u filmovima "Ljubav i bijes" (1978) i "Jovana Lukina" (1979), a glumila je i lik Lole sestre Žarka Lauševića u predstavi "Staklena menažerija" Tenesija Vilijamsa 1991. godine.
"Bilo je dovoljno da me Ljiljana Todorović, rediteljka predstave, pita da li hoću da igram sa Lauševićem. Nisam u opšte pitala u kojoj predstavi. Odmah sam pristala. Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvek postojao neki fluid ", rekla je za tada Merima.
Fotografiju Žarka i Merime iz 1981. godine možete pogledati NA OVOM LINKU!
Predviđali su joj veliku karijeru, ali u vreme kada je počeo da se prikazuje film "Neka druga žena", u kojem je tumačila glavnu ulogu zajedno sa legendarnim Draganom Nikolićem, doživela je saobraćajnu nesreću, a zbog teške povrede kičme prilikom udesa ostala je napokretna. Imala je samo 21. godinu.
Operisana je na beogradskoj Ortopedskoj klinici. Po njenoj proceni "uz lošu organizaciju tog hiruškog zahvata"! Na terapiju je išla u Rusiju, pa u Ukrajinu i Kinu. Početkom devedesetih vratila se u Beograd, a onda se zbog građanskog rata preselila na Novi Zeland.
Glumu je ostavila iza sebe, a danas radi kao klinički psiholog, piše stil.kurir.rs.
I pored paralize i povrede kičme uspela je da se ostvari kao majka, a sina Mida dobila je sa prvim suprugom Vladimirom Mijuškovićem.
Nakon razvoda, na Novom Zelandu se ponovo udala, ali i drugi brak je okončan razvodom.
Ipak, posle svih nedaća, Merima i dalje živi život punim plućima.
U razgovoru za sarajevsku "Slobodnu Bosnu" Merima je ispricala svoju životnu priču, pa pričala o uticaju strica Alije Isakovića, poznatog bosanskog književnika, prvim glumačkim koracima, doživljajima sa snimanja tri filma, raspadu Jugoslavije i preseljenju na Novi Zeland.
" Glumu sam upisala kada mi je bilo sedamnaest godina. Otišla sam na prijemni i bila primljena, mada sam želela da studiram i medicinu. Pre saobraćajnog udesa, osamdesete, spremala sam se za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Glumu sam počela da studiram u klasi Ognjenke Milićević, ali sam posle snimanja filma "Ljubav i bijes" prešla u klasu profesora Milenka Maričića. Moji najdraži prijatelji bili su Žarko Laušević, Enver Petrovci i Boris Komnenić. Prvu filmsku ulogu dobila sam sedamdeset i sedme u filmu "Ljubav i bes".
