Seka Sablić o novoj seriji "TRI MUŠKARCA I TETKA": Ako me neko nagazi, ja kažem šta mislim, bez rezerve i pardona!
Slovi za najveću domaću komičarku, pa je često nazivaju kraljicom komedije. Jedna je od najvoljenijih srpskih glumica, a naklonost filmske kritike i obožavanje publike postigla je ulogom Kristine u filmu “Maratonci trče počasni krug”. Veliki uspeh je ostvarila ulogama u filmovima “Burduš”, “Tesna koža 3”, “Rad na određeno vreme”, “Sekula i njegove žene”, “Žikina dinastija”... Da je vrhunska komičarka pokazala je još davnih 90-ih kao drugarica Seka u seriji “Bolji život” i sekretarica Marijana u “Srećnim ljudima”.
Zenit "nove" popularnosti stekla je ulogama u serijama “Nemoj da zvocaš” i “Sinđelići”, a gledaoci Prve televizije će uskoro imati prilike da je gledaju i u ulozi tetke Milke u sitkomu “Tri muškarca i tetka”.
“Svi ti likovi liče na jedan lik. I u “Nemoj da zvocaš” i u “Sinđelićima”, sve su to slični likovi, jer ljudi koji pišu tekstove sada i koji mi daju posao, oni me biraju za ulogu koja je slična mom dosadašnjem glumačkom opusu. Bez obzira na to, ja se nikad ne ponavljam, inače bih sebi bila dosadna. Uvek iskreno igram to što piše u scenariju. Imam toliko iskustva i bogatstva u sebi da prepoznam sve te replike, a inspiraciju svakodnevno tražim od drugih iz svoje okoline. Uživam u svim likovima i uglavnom mi oni “legnu”, što bismo mi glumci rekli žargonski, “kao rukavice”, započinje priču Seka Sablić za sajt PRVA.RS.
Kako biste opisali svoju Milku?
“Milka stalno zvoca. Stalno ih preslišava, ali uvek je u pravu. Ima ona svoje paranoje, ali takve su boje njenog lika. Bila je vellika moćnica kao direktorka banke, uvažavala je period Miloševića, jer se tada i obogatila. Ima božanstvenu vilu i sve ih nosi na grbači. Tu i tamo dođe poneki švaler. Svi su je naravno na kraju i zeznuli. Sve ona izdržava, ali njoj to ništa ne smeta, jer ima mnogo para.
Milkinog čoveka Punišu tumači Petar Božović koji ju je prevario sa njenom rođenom sestrom Živkom (Svetlana Ceca Bojković). Pošto su oni zajedno nešto “mutili”, Puniša se uplašio i pobegao na Kubu. I jednog dana se vraća kod Milke da traži polovinu imovine”, kaže glumica i dadalje:
“Milka je vrlo humana, to se vidi odmah u odnosu sa decom u kući. Sve ih je prihvatila i sve ih izdržava. Ima ona tu aroganciju i grubost, ali sve ih voli. Moja Milka je prava srpska žena. Topla je, ne prelazi granice ljudskosti, humanosti i empatije. Međutim, pre je bila prava “lopurda” i učestvovala je u zločinu. Taj deo Milkine ličnosti je za mene bio i najprivlačniji da odigram, jer se u tome razlikujemo. Tu leži njeno ludilo i komika”.
Sestru Živku sa kojom nikad nije bila u dobrim odnosima, u seriji tumači Svetlana Ceca Bojković...
“Kad god se čuju njih dve čuju, Milka je šikanira i pljuje, ne može očima da je vidi. Zato što je Živka oduvek bila ženstvenija i imala je više slobode, pa je tako i drugačije živela od Milke. Oseća se inferiorno zbog nje. Milka ipak ima zdrav odnos prema tome, jer uvek provuče taj svoj prepoznatljiv humor.
Ima li sličnosti između Milke i Seke Sablić privatno? Koje osobine su vam zajedničke?
“Imamo mnogo zajedničkih osobina. Mene ima mnogo u tom liku, samo što biografija nije moja. Ja isto volim da kontrolišem situacije. Gde mislim da treba da bih zaštitila sebe ili nekog svog, decu, unuke, odmah stavljam svoju šapu na nekoga. To potpuno liči na mene. To su sve boje moje duše i karaktera. Takođe ja, kao i Milka, umem svakom da odgovorim i nikome ne ostajem dužna. Ako me neko nagazi, ja kažem šta mislim, bez rezerve i pardona. Ne vodim računa što sam žena, dama, gospođa... Odmah stavim stvari na svoje mesto. Svet je strašno postao surov i nevaspitan, tako da se moramo čuvati i ne dati na sebe”.
Koje sve poruke šalje ova serija? Šta sve publika može naučiti iz nje?
“Da prepozna sebe, pogotovo ova omladina, jer publika uči samo onda kada prepoznaje i kada se identifikuje sa nekim likom. To je u tradiciji sprske, a i svake druge, komedije. Kao što su Sterija i Nušić pisali o prepoznatljivim ljudima - ministarka, Fema iz “Pokondirene tikve”, sve su to likovi iz stvarnog života. Sve je to demagogija i nepravda koju život deli. Ključ svega je istina i prepoznavanje i samo tako može da se da adekvatan odgovor o tome šta publika može da nauči iz svakog, ne samo ovog, komada”.
Seka priznaje da je, zbog pandemije korona virusa, imala strah kada su je pozvali za ulogu u sitkomu “Tri muškarca i tetka”, ali uvek veruje svom instiktu i vrlo je disciplinovana i odgovorna.
“Ja sam 75 plus. Plašila sam se zbog svojih godina, ali sve smo to prebrodili i zaista smo radili poštujući sve mere bezbednosti koje je prepisao Krizni štab. Išla sam na snimanje, uživala sam, sramota me je da to i kažem u ovim teškim vremenima. Kada je serija počela da se snima, epidemiološka situacija u Srbiji je bila lakša i sve je težilo ka boljem. Ja strahovito verujem sebi i svojim procenatama – šta mogu, gde mogu, kako mogu da se ponašam. Kada su brojke zaraženih skočile, zamolila sam producente da me oslobode snimanja. I ovom prilikom ih pohvaljujem. Maksimalno su me poštedeli, iako su imali rok da se sve to snima na vreme”.
Koliko vam je u mentalnom smislu bilo olakšavajuće što ste u ova teška vremena započeli snimanje, da vam malo odvrati misli od trenutne situacije?
“To je spas. Snimanje je spas i beg od realnost, pogotovo sada. Stalno se bavim tim likom, razmišljam o tome kako da ga gradim i tako skrećem misli sa ove situacije i brojki o novom broju zaraženih. Evo, sada čekam da me pozovu da se vakcinišem, pošto sam se četiri puta prijavila. Jedva čekam tu vakcinu! Ipak ćemo malo opuštenije živeti. Možda će za godinu, dve, naći sigurniju alternativu”, iskrena je bila Seka za sajt PRVA.RS.
“Ništa mi nije nedostajalo. Nisam ja tip koji izlazi u kafiće i klubove. Pre sam često setala pored Save, pa posle sednem na kafu kraj jezera, a to tada nisam ni mogla. Sada sve izbegavam. Tokom karantina mi je najteže palo to slušanje novih podataka na televiziji, kao i ograničeno kretanje. Ja imam izražen instikt, pa sam i pre nego što se povećao broj novozaraženih pa samim tim počelo i vanredno stanje, uvek sam nosila masku na licu. Ni sa kim se nisam ljubila niti grlila, od samog početka. Imam taj oprez, jako sam disciplinovana. Nastrašnije mi je bilo kada su nama, najstarijima, zabranili da se krećemo. To sam doživela kao lapot. Nije me uplašila korona, već to ograničavanje kretanja i slobode. Nikada do sada, sebe nisam doživljavala kao stariju osobu”.
