Marijana Mićić o Gorici iz "Tata": Imamo nas dve dosta sličnosti, muškarca kao Marka ne bih mogla da trpim u stvarnom životu
Publika je trenutno gleda u ulozi ‘otkačene’ fizerke Gorice. Važi za sebičnu, ljubomornu, razmaženu i zahtevnu ženu, a glumica Marijana Mićić je za sajt PRVA.RS otkrila koliko se pronalazi u svom liku i da li imaju sličnosti.
“U početku je bilo negativnih komentara na račun Gorice. Kako je razmažena, kako stalno maltretira Marka... Ali vremenom smo shvatili da smo sve mi pomalo Gorica. Zar nemamo sve mi žene te osobine?! Pitanje je kada će i koliko izaći na površinu. Naravno da imam sličnosti sa njom, a pošto je u pitanju komedija, onda samo te Goričine karakteristike pojačali i nadogradili".
Šta zameraš Gorici?
“To što je sebična i površna. Mada, braneći lik koji igram, sve to pripišem njenoj infantilnosti.”
Tvoj partner u seriji je Marko Kršić, kojeg tumači glumac Andrej Šepetkovski. Njegov lik je sklon lažima i izbegavanju preuzimanja odgovornosti. Da li bi mogla da trpiš takav karakter muškarca u privatnom životu? S druge strane, koje dobre osobine bi izdvojila kod Markovog lika? I kakav je Andrej kao partner u seriji?
“Iskreno ne bih. Pre svega, mislim na preuzimanje odgovornosti. To je jedna od osobina koju kod svog partnera u životu najviše cenim. Jako mi je važno da mogu da se oslonim na njega. Sto se laži tiče, ima i onih bezazlenih koje mogu da prođu, ali ako se uozbiljimo na tu temu onda svakako ne.
Markov jeste malo pogubljen u vremenu i prostoru, problemi na poslu, troje dece, bivša i sadašnja žena. Uh, ko bi to izdržao. Ali u šustini njega takvog kakav je - ne možete ne voleti.
Nekoliko puta sam izjavila da sam imala sreću da mi je Andrej direktan partner i to u većini mojih scena. Besprekoran je glumac od kojeg sam mnogo naučila za tih godinu dana”.
Završila si glumu na Akademiji lepih umetnosti (današnji Fakultet savremenih umetnosti) u klasi prof. Ivana Bekjareva. Legendarni glumac nas je nedavno napustio, a ti si se tim povodom oglasila na svom Instagramu. Koliko je Ivan Bekjarev bio značajan za tvoj razvojni put i kako bi ga opisala? Da li pamtiš neke anegdote tokom studija o njemu?
“Prve dve godine mi je Ivan bio profesor, a preostale dve Olivera Ježina. Pored toga sto mi je bio profesor, bio mi je i prijatelj. Čuli smo se u oktobru, rekao mi je da bolje i da će uskoro kući. Zanemela sam kada sam čula tužne vesti. Viđali smo se, voleo je da odemo na piće, da pričamo. Bio je društven i uvek zainterestovan za svoje studente. Nikada se nismo videli, a da nije pitao pojedinačno za svakoga sa klase. Pazio je na nas, zvao nas da radimo sa njim.
Odzvanjaju mi njegove reči sa jednog od prvih casova 2001.god – “glumac mora biti glasan” ,”glumac mora biti cist”. Mislim da nije postojao projekat za ovih 17 godina koliko radim, da sam otišla sa neopranom kosom ili da me je neko opomenuo da budem glasnija”.
“Jednostavan život“ je televizijski serijal koji je tebe vinuo u zvezde javnih ličnosti. Često kada se gugla tvoje ime, „Jednostavan život“ je uvek među prvim pretragama. Po čemu pamtiš taj period i snimanje ovog televizijskog rijalitija?
“Uvek kažem da se energija sa seta prenese i na publiku. Najlepše utiske nosim sa tog snimanja. Toliko smo se šalili, zabavljali i provodili, da je bilo neminovno da to publika ne oseti. U prilog tome, ide i činjenica da i danas, posle 16 godina, ljudi to i dalje vole i gledaju. Neki po ko zna koji put, ali iz godine u godinu, dobijamo novu publiku”.
Kako komentarišeš današnja prijateljstva sa estrade? Da li na našoj javnoj sceni imaš najbolje prijatelje?
“Moji najbolji prijatelji su i dalje oni iz detinjstva. Naravno da sam i kroz posao stvorila nova prijateljstva. Prijateljima smatram one koji mi ulaze u kuću. Nema ih mnogo, ali ih iskreno volim”.
Kog muškarca sa srpske glumačke scene smatraš najprivlačnijim?
“Uf, teško pitanje. Privlačan može biti i talenat, ne samo fizička lepota. Ipak, ne bih imenovala. Dugačak je spisak lepih i talentovanih muškaraca u Srbiji”.
Da li postoji nešto što ti se nije ostvarilo na poslovnom planu, a jako priželjkuješ? Neki film? I koji žanr ti najviše 'leži'?
“Do skoro mi je bila želja da snimim film, koja se, eto, letos ostvarila. Imam malu ulogu, ali ipak ulogu u filmu “Leto kada sam naučila da letim” u režiji Raše Andrica. Pa eto, ‘krenulo me’. Nemam velikih poslovnih želja. Bitno mi je da radim u kontinuitetu, što i jeste slučaj”.
Kako izgleda jedan dan Marijane Mićić kada nema snimanja?
“Trudim se da ugađam sebi. Malim ili velikim stvarima, nije važno, koliko kada mogu. Šetam psa nekoliko puta dnevno, osvežim kuću cvećem, gledam serije, sređujem kuću, to me izuzetno opušta. Svaki slobodan momenat provodim sa bratancima Sergejem i Aleksom”.
