Adil ISKRENO nakon smrti tasta Džeja: "NIKADA SE NISMO POSVAĐALI, A GODINAMA NISMO RAZGOVARALI..."

Jedan od njih bio je i njegov zet, pevač Adil Maskutović koji se, tri dana nakon Džejeve smrti, oglasio na svom Instragramu i uputio tastu poslednji pozdrav.

"Stari moj... Bio si najmuzikalniji čovek kog sam poznavao... Pevač sa najviše duše... Umeo si da oživiš tekst bolje od svih nas... Uz prepoznatljivu boju glasa, krasili su te predivan vibrato i bravure koje miluju svačije uho... Imao sam privilegiju da te uživo slušam stotinu puta, u vreme kada si bio dobrog zdravlja... Mogao si da otpevaš šta god zamisliš! Dok su drugi plakali ili se veselili uz tvoje pesme, ja sam potpuno opčinjen upijao svaku tvoju otpevanu frazu... Magično si ti to radio... Maznuo sam sve što si mi dozvolio...Hvala ti... Jedini si zabavnjak, među narodnjacima i najpoštovaniji narodnjak među zabavnjacima... Toliko prelepih pesama... Toliko vanvremenskih hitova... Voleli su te ljudi svih društvenih staleža, svih zanimanja, svih profila... Deca su te obožavala... Sirotinji si pomogao više nego bilo ko... Taksistima, konobarima i muzikantima ćeš zauvek ostati najdraži gost... Džeki lav... Istinski šmeker i najveći dorćolski boem... Te najtužnije nedelje, sa knedlom u grlu i sa suzama u očima, tvoju sliku je objavilo na svojim društvenim mrežama preko milion ljudi širom bivše Jugoslavije... Čitav region je osetio gubitak jednog velikog umetnika i čoveka koji je plenio dobrotom i neposrednošću... Stotine prijatelja i kolega je uputilo poslednji pozdrav... Tvoj lik i dela koja si nam ostavio, bez ikakve sumnje, opravdavaju inicijativu da budeš sahranjen u Aleji... Među najboljima... Nikada se nisi stideo svoje nacionalnosti, svog porekla... Iako si rođen u srcu Beograda, pripadaš narodu koji je oduvek bio na marginama društva... Bez obzira na boju tvoje kože i na sve nestašluke iz rane mladosti, ti si svojom harizmom, iskrenošću, energijom i raskošnim muzičkim talentom, poslao najomiljeniji Rom... "Milioner iz blata"... Bio si ambasador nacije koja nema ni svoju državu, ni himnu, ni univerzalni jezik, ni pismo... Ali imali smo našeg Džeja... Znam da si se umorio... Već nedostaješ svima... Svojoj deci najviše... Raduje nas samo činjenica, da si poslednji dan svog života, proveo sa porodicom, sa svojim unucima... Nismo ni slutili da ti je poslednji... Umro si u snu... Ko bi se nadao da će čovek, onakvom temperamenta tako tiho i mirno otići... Verovatno na neko bolje mesto, čim se nisi bunio... Voljeni Džeju... Nikada se nismo posvađali, a godinama nismo razgovarali... Oprosti mi što sam predugo bio ljut na tebe... Onaj gore je želeo da se ovako rastanemo... Budi spokojan... Tvoj put nije put bez povratka, kao u pesmi... Dva unuka smo ti Ana i ja podarili... Stariji je šoumen, na deda Džeja, mlađi ima tvoj osmeh, tvoju energiju... Deo tebe je zauvek preslikan u njima... Bar još koju godinu da si poživeo, da te i Daris upamti... I da sednemo ti i ja, kao nekada... Da ti zapevam "Saibiju", da se zagrlimo i isplačemo. Zbogom taste", napisao je Adil uz dva emotikona srca.