Jasna Đurović: Mogu da najavim još jednu odličnu sezonu, priče iz svih krajeva sveta i dosta promena!
U slobodno vreme voli da čita i uči, pravi nakit, ide na časove klasičnog baleta i provodi vreme sa svojom ćerkom Nikom. Jedna je od najlepših i najuspešnijih novinarki, voditeljka „Exploziva“ - Jasna Đurović, spremna je za novu, 10. sezonu jedne od najdugovečijih i najgledanijih emisija na srpskim televizijama.
Emisija „Exploziv“ ovog septembra ulazi u 10. sezonu emitovanja. Veliki je uspeh opstati dugo, a ostati autentičan. Da li mislite da se emisija promenila u odnosu na svoj početak?
- Exploziv u ponedeljak 9. sepetmabra ulazi u 10. sezonu emitovanja... Zvuči pomalo simbolično. Devet godina postojanja ove emisije koja je preživela bar devet promena termina emitovanja, sada može da se posmatra i fenomenološki. Bez obzira na to koliko je „seljen“, Exploziv je uvek bio u top 20 najgledanijih televizijskih sadržaja. To govori u prilog činjenici da su ljudi tražili i čekali da vide kvalitet. Ni ove godine to neće biti drugačije kada je kvalitet u pitanju, ali pružićemo gledaocima nešto brže i dimaničnije priče.
Šta nas očekuje u novoj sezoni emisije „Exploziv“? Da li će biti nekih noviteta?
- Tim Exploziva čine vrlo spospobni, mladi, pametni i energični ljudi. Cele godine se radi i osmišljva čime otvoriti novu sezonu. Biće potpuno neverovatnih priča, ekskluzivnih, onih do kojih je novinarima najteže da dopru - naš tim to uspeva sve ove godine. Mogu da najavim još jednu odličnu sezonu, priče iz svih krajeva sveta i dosta promena.
Bavili ste se različitim životnim temama koje povezuje ideja humanosti. Šta je ono što Vas inspiriše u poslu?
- Uvek sam isticala da je za rad u emisiji, kakva je Exploziv, najvažnije da budete dobar čovek jer je onda mnogo lakše da budete i dobar novinar. Svi smo mi imali , govorim o celom timu ljudi koji čini Exploziv, u svojim višegodišnjim karijerama te teške životne priče koje smo širili i kojima smo ljude pozivali na humanost. Danas smo, posle ovoliko vremena srećni jer smo najdirektnije doprineli da se mnoga deca izleče, ali i ne samo to.
Kako izgleda priprema emisije „Exploziv“?
- To naravno zavisi od dana. Svakako da nije lako. Exploziv se nosi i kući. Exploziv nikada ne napušta onog ko ga radi. To ume da, nakon nekog vremena, najblaže rečeno, zbuni čoveka ali vas ne pušta, sve više ste u tome. Zahteva potpunu angažovanost. Nikada niste samo novinar. Ljudi koji rade u Explozivu su ozbiljni terenski producenti koji moraju da poznaju i prepoznaju kadar i emociju.
Govorili ste u prethodnim intervjuima da ne postoji priča koju biste mogli da izdvojite kao najdražu, zato nam otkrijte, postoji li neka zanimljiva anegdota sa terena?
- Postoje priče koje su ozbiljno obeležile moju karijeru u Explozivu. U njih ne spadaju samo one za koje sam dobijala nagrade na festivalima, već i one koje su mi podarile prijatelje, one zbog kojih sam i dan danas srećna i zahvalna što su baš mene pronašle, a i ja njih. Dve takve su bile mnogo tužne kada sam počela da radim na njima. Danas, vrlo često ističem da su one vrhunac moje karijere jer su to najveća priznanja koja sam dobila. Una i Nikola, deca koja su bolovala od najtežih bolesti i čije prognoze nisu bile nimalo pozitivne, danas su potpuno zdravi!
Kada ste shvatili da želite da postanete novinar i da li ste ikada razmišljali o tome da je usmerite u nekom drugom pravcu?
- Pričala sam već tu svoju priču o ideji da postanem lekar. Moram da priznam da me, iako sam se preorijentisala na novinarstvo, nije napustila. Sticaj okolnosti u Explozivu me je mnogo puta odveo baš tamo gde su bolesni... Mislim da bih bila savršen doktor. Spremala sam se da upišem medicinu, a onda sam mesec dana pred prijemni promenila sam odluku. Kada sam rekla ocu da želim da studiram novinarstvo opsovao me je... Na kraju uvek shvatite da je roditelj u pravu. Rad u Explozivu me je uobličio i usavršio i sada želim više. Najviše bih na svetu volela da pravim dokumentarce, ali... eto... nikad se ne zna.
Obično se za novinarstvo kaže da je zanimanje koje traje 24 sata. Uspevate li da ulogu novinara „isključite“ kada dođete kući i posvetite se samo sebi i svojoj porodici?
- Exploziv je deo porodice i to mu jeste mana. Ne postoji taj prekidač koji možete da „isključite”. Nekada to ume da bude opterećujuće, ali sam sigurna da je svako od nas i sa tim naučio da živi... On je tu, prisutan je. Nekad manje, nekad više... ali da - 24 sata smo svi mi novinari.
Najčešće su epizode „Exploziva“ u oblaku teških osećanja, ali opet sa dozom nade. Kako napunite baterije nakon emotivno iscrpljujućeg dana na poslu?
- Dan svog života dali ste za priču i to je tako, nema nazad i nikako ne može da se vrati. Nema nadoknade. Opet, nikada mi nije nedostajalo snage za posao i nikada nisam morala taj deo sebe da akumuliram. Što je još interesantnije, sam posao emituje energiju i ona vas ščepa. Onaj drugi deo sebe, koji se tiče mog mentalnog i fizičkog zdravlja održavam čitanjem, učenjem... evo sad pod stare dane završavam i master novinarstva, pravim nakit, dete sam sa svojim detetom jer mi se to dopada više nego da sam samo majka, trčim onda kada svi spavaju, a od nedavno sam krenula i na vežbe klasičnog baleta.
Biografija:
Novinarka i televizijska voditeljka, Jasna Đurović, rođena je 3. avgusta 1983. godine u Petrovcu na Mlavi. Nakon završenih osnovnih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, svoj novinarski put započinje na Televiziji „Happy“, da bi od 2010. godine svoju karijeru nastavila na „Prvoj TV“ u okviru emisije „Exploziv“ kao jedno od zaštitnih lica televizije. Njen rad krunisale su mnoge nagrade u kategorijama novinarskog izraza i dokumentarnog filma - bronzana medalja na TV Festivalu Press vitez, Gran pri nagradu na Festivalu „Zlatna buklija“, nagradu Srebrni pastir za scenario na Festivalu etnološkog televizijskog filma FESTEF, zlatna medalja u kategoriji dokumentarnog filma „Press vitez 2015“, Gran pri Festivala „Interfer“ 2016. godine... Trenutno je na Master studijama novinarstva. U braku je sa snimateljem, Nikolom Đurovićem sa kojim je 2016. godine dobila ćerku Niku.
