Ljudi koji vole serije, imaće dobar razlog da željno iščekuju nove epizode "Žigosanih"
Gledaoci Prve televizije već dve nedelje prate životne priče junaka serije "Žigosani u reketu". Međuljudski odnosi, ljubavne zavrzlame, spletkarenje, tračevi i politika, neizostavni su deo naše svakodnevice, a to nam svake večeri pokazuju i Marko, Voja, Krešo, Ana Marija, Milovan, Jelica i ostali.
U sjajnoj glumačkoj ekipi koju je za ovaj projekat okupio Dragan Bjelogrlić, svoje mesto našao je i mladi glumac Aleksandar Radojičić. Iako smo već imali prilike da ga gledamo u ulozi legendarnog Bore Stankovića u filmu "Bićemo prvaci sveta", Aleksandar će nam kao Marko u "Žigosanima" prikazati jednu sasvim novu dimenziju košarke.
Za relativno kratko vreme, po drugi put tumačite lik profesionalnog košarkaša. U čemu je razlika?
- Razlika je u tome što je ono druga epoha. Neko drugo vreme u kome nije bilo neophodno da se igra savremena, brza i jaka košarka kao sada. S te strane sada je bilo znatno teže, fizički mnogo zahtevnije. Sada sam morao da igram mnogo bolju košarku. Što se tiče likova, potpuno su drugačiji i to je za mene bio izazov.
Marko je mlad čovek kome nedostaje samopouzdanje. S jedne strane karijera mu baš i ne ide, iako je veoma talentovan, a s druge strane ima problem s roditeljima. Da li kroz igru pronalazi to što mu nedostaje?
- On se pronalazi u tom timu. Uz svoje saigrače i trenera, koji mu je ujedno i otac, i rešavanje nekih njihovih međusobnih odnosa, ponovo počinje da veruje u sebe. Uz veoma ambicioznu majku i očuha koji pokušavaju da ga odvrate od košarke, bio je toliko uzdrman da sada konačno oseća da stvari ležu na svoje mesto. Osim toga što treba da razmišlja pozitivno, čovek mora da ima i strpljenja, jer neke stvari ne mogu da se dese preko noći.
Snimajući "Žigosane" imali ste priliku da radite sa Markom Nikolićem i Predragom Ejdusom. Kakva iskustva nosite iz te saradnje?
- Nisam imao zajedničkih scena sa Ejdusom, ali sa Markom jesam. Sa njim sam radio i Montevideo. Fenomenalno iskustvo. To su ozbiljne glumačke veličine i fenomenalni partneri i kolege od kojih je moglo dosta toga da se nauči. Samim tim što stojite u istom kadru sa tim ljudima, učite od njih. Od ponašanja na snimanju, preko pripreme za sam kadar, do nekih njihovih saveta. Nažalost, nisu više tu, ali su ostavili toliko toga iza sebe i mislim da su nas dosta zadužili. Čast mi je i zadovoljstvo što sam glumio u istoj seriji kao i oni.
Mnogi od nas Marka Nikolića upamtili su po ulozi Gige Moravca iz "Boljeg života". Da li ste ga i Vi tako pamtili ili ne?
- Jesam. Toliko puta smo gledali seriju "Bolji život" da i Bjelu znam kao Bobu, a ne kao Bjelu. To su kultne serije koje su ostavile trag na mnoge generacije.
Vi ste još uvek mlad glumac, ali stižu i nove generacije. Kakva je bila saradnja sa mlađim kolegama i može li nešto i od njih da se nauči?
- Saradnja sa mlađim kolegama je fenomenalna. Mi smo i van snimanja postali tim, međusobno se podržavamo i mogu da kažem da je rad na seriji stvorio neka nova prijateljstva. Što se tiče učenja, naravno da može da se uči i od mlađih kolega. Na prvom mestu to što, kada vidim njih i neke njihove nedoumice i probleme, setim se sebe i nekih svojih iskustava. Možete da naučite od svakog ukoliko ste otvoreni za to. Mislim da to nema veze sa tim da li je neko stariji ili mlađi. Ja ulazim u odnos sa njima kao i sa starijim kolegama koje veoma poštujem, ali u kadru smo svi ravnopravni i moramo da sarađujemo. Kad smo u kadru, to nisu moje mlađe kolege, to su moji partneri.
Glumci znaju da kažu da je posao znatno lakši kad preko puta sebe imaju nekog ko će im na pravi način dati povratnu informaciju. Da li vam se nekad desilo da ste dali sve od sebe, ali da sa druge strane nije bilo odgovora kakav ste očekivali?
- Dešava se. Verovatno se nekom desi i sa mnom kad radi, da oseća da ne dobija povratnu informaciju kakvu je zamislio.
Šta je u pitanju?
- Sve to zavisi od mnogo faktora. Možda se energije ne podudaraju, možda istu stvar nismo zamislili na isti način, možda je loša komunikacija.... Bitno je razumevanje. Reditelj je tu glavni faktor koji se brine da se sve stavri uklope kako treba. Komunikacija je definitivno najbitnija.
Šta biste poručili gledaocima? Zbog čega ne bi trebalo da propuste seriju "Žigosani u reketu"?
- To je skup stvari koje interesuju i muškarce i žene i klince i starije ljude. Mislim da će se gledaoci Prve televizije pronaći u njoj. Serija ima za svakog po nešto. Ne bih izdvojio nijednu stvar, jer ako izdvojim npr. košarku, tome će se obradovati uglavnom momci, a u seriji ima još mnogo zanimljivih stvari koje će privući i druge gledaoce. Ima međuljudskih odnosa, ljubavnih priča, savremenog Beograda, Zagreba, Pule... Ima spletki, tračeva, zaista svega. Ljudi koji vole da prate serije, imaće dobar razlog zbog koga će željno iščekivati narednu epizodu.
