Sestra i brat prvi put zajedno na TV-u! Tamara i Miodrag Dragičević o "Žigosanima": Ljudi će se sigurno prepoznati u ovim pričama

Radeći na seriji "Žigosani u reketu", Dragan Bjelogrlić okupio je fenomenalnu glumačku ekipu, u kojoj su se među brojnim velikim imenima naše kulturne scene, po prvi put na istom TV projektu našli brat i sestra Dragičević. Tamara i Miodrag ekskluzivno za Prva.rs govore o seriji, poslu, životu...

Ovo nije prvi projekat na kome radite zajedno, ali jeste prvi TV format u kome oboje glumite. Kako izgleda raditi sa bratom, odnosno sestrom?

Tamara - U "Žigosanima" smo do sada imali samo par zajedničkih scena - neke žurke, jer su naše priče prilično drugačije. Ja sam više vezana za redakciju i za tabloid "Fleš". Do sada smo zajedno radili u pozorištu, dve predstave, ali na televiziji još uvek nismo bili direktni partneri. Nadam se da će biti prilike, ja bih volela.

Miodrag - Nismo imali mnogo zajedničkih scena, ali pred kraj snimanja poklopilo se da snimamo nekoliko dana zajedno. Snimali smo malo u Puli i ovde, u Beogradu. Jako je lepo, jer nekog znaš ceo život i ne moramo mi mnogo u kadru da se nešto dogovaramo. Mnogo je lakše. Već na prvi pogled znamo ko šta misli. Velika je prednost što se razumemo čim se pogledamo. Mogu otvoreno da kažem šta je dobro, a šta ne valja. Lakše mi je da kažem sestri:"Vidi, ovo ne valja na sceni, ja vidim da ovo ne radiš baš kako treba, probaj ovako...". Lakše mi je da to kažem Tamari, nego da sad priđem nekom kolegi i kažem:"E ovo nije baš kako valja, ajde probaj ovako da kažeš", naravno s dobrom namerom. Toga kod nas nema. Tamara dođe i kaže:"Mišo ova scena je loša. Ajde vidi ovako...".

Tamara, ti tumačiš lik novinarke Maje koja voli da spletkari. Kako si se i koliko dugo spremala za tu ulogu?

- Ona zapravo i nije najsrećnija što radi za tabloid, ali kada si u toj igri i kada si deo toga, onda prosto moraš da se baviš i lažnim saobraćajkama, pevačicama, njihovim kućnim ljubimcima i tako nekim temama koje nisu toliko značajne. Bila sam na kastingu i dobila ulogu, iako sam već sarađivala sa Bjelom. Hteli su da budu sigurni koja mi od dve uloge više leži. Ponudila sam im svoju verziju Maje, to im se dopalo i nisu mnogo razmišljali da li treba da mi daju tu ulogu. Inače, inspiraciju sam crpela iz dosadašnjih iskustava. Novinarima je posao danas znatno lakši, jer je uz društvene mreže sve dostupnije. Dovoljno je da sa društvenih mreža preuzmeš fotografiju i od toga napraviš vest. Lako se izmisli neka priča, vezana za naše fotografije sa Instagrama ili Fejsbuka. Tako je u većini slučajeva danas i primećujem to kada listam portale.

Mišo, svima nam je dobro poznata priča da si trenirao košarku i da nije bilo bolesti, verovatno bi danas bio negde po belom svetu. Međutim, dogodilo se šta se dogodilo i odlučio si se za glumu. 

- Bilo mi je mnogo žao kad sam saznao da više neću moći da igram košarku. Teško je kad ceo život posvetiš nečemu, a onda odjednom sve stane, iako si sve učinio da budeš dobar u tome. Trudim se da sve čega se dohvatim radim najbolje što mogu. Ako mi ne ide, onda tražim nešto u čemu sam dobar i gde neću biti prosek, nego želim da se oprobam u nečemu u čemu mogu da budem dobar. Kad sam ušao u glumu posle košarke, shvatio sam da mi ide. Gluma je postala moja velika ljubav. Zahvalan sam profesorki Biljani Mašić koja me je primila na klasu. Imala je puno hrabrosti, jer se nikada pre nisam bavio glumom.

Sigurno je bilo veliko zadovoljstvo raditi na seriji, s obzirom da si ukrstio košarku i glumu. Da li si možda osetio taj žar koji si imao nekada dok si još mislio da ćeš se baviti košarkom?

- Jesam. Baš jesam. Posebno kad smo snimali scene utakmica. U tim trenucima na kratko sam se vratio u Crvenu Zvezdu i Vizuru.

Da li je činjenica da se Tamara bavi glumom imala uticaja na tebe da se i ti opredeliš za isti poziv?

- Jeste, to me je navelo da se lakše odlučim. Kad je Tamara snimala "Miris kiše na Balkanu" sa pokojnim Smokijem (Ljubišom Samardžićem) u Zemunu, imao sam običaj da sednem na bajs i dovezem se s Novog Beograda pravo u kuću gde su snimali. Kasnije kad sam se razboleo, kad je došla ta mononukleoza, pomislio sam: "Ajde da probam ovo što mi se sviđa".

Da li bi danas bila drugačija situacija da je Miša stariji? Mislite li da biste se svakako bavili ovim poslom?

Tamara - Da sam se rodila posle Miše gluma bi svakako bila moj izbor, jer me je sve to privlačilo odmalena. 

Miodrag - Da, za razliku od mene.

Tamara - Miša možda ne bi bio glumac. Ovako se pored mene, koja se već bavim glumom, lakše opredelio za to.

Snimajući "Žigosane" imali ste priliku da sarađujete sa bardovima našeg glumišta - Markom Nikolićem i Predragom Ejdusom, kojih danas nažalost više nema. Kakva iskustva nosite iz te saradnje?

Miodrag- Drago mi je što sam imao priliku da radim s njima. To su magični ljudi. Oni su emitovali dobru glumu i energiju u kadru. Takvi umetnici provociraju dar kod mlađih kolega. Bilo je zanimljivo i poučno raditi sa njima. 

Tamara - Nisam imala zajedničkih scena sa njima, ali sa Markom sam radila jednu od svojih prvih predstava, meni vrlo značajnu - "Dobri ujkica".  Za tu ulogu sam dobila i Zlatnog ćurana na Danima komedije u Jagodini. Često smo igrali tu predstavu. Bio je divan kolega i glumac. Sa Ejdusom nisam radila na ovom snimanju, ali sam imala priliku da ga upoznm i sarađujem sa njim na nekim drugim projektima. Bilo je to dragoceno iskustvo za mene.

Da li ste Marka Nikolića i vi pamtili kao Gigu?

Tamara - Definitivno da. Narod se vezao za tu njegovu ulogu. Svi smo mi odrastali na tim serijma. Kasnije sam gledala i brojne pozorišne predstave u kojima je Marko igrao. Otkako sam imala priliku da budem sa njim na sceni prestala sam da ga posmatram kao glumca kroz ulogu Gige u Boljem životu. 

Miodrag - Svakako. Kao što Tamara kaže, svi smo mi odrastali uz te serije koje se i danas repriziraju.

Tamara, igrajući Maju, imala si prilike da se bolje upoznaš s novinarskim poslom. Misliš li da je danas teško biti novinar?

- Mislim da je nekada bilo mnogo teže doći do intervjua. Pogotovo u vreme kada nije bilo ni fiksnih telefona. A i onda kad su se pojavili, morao si da zatekneš tog nekog kod kuće da bi se dogovorio kada ćete napraviti priču. Novinari su tada, kada su hteli da rade intervjue s glumcima, morali da ih čekaju u bifeima posle probe, pa da glumac bude raspoložen... Sve je nekako bilo mnogo ekskluzivnije i baš zbog toga uzbudljivije. Ljudi su više čekali na te priče. Sada iznova i iznova ima novih vesti. S pojavom društvenih mreža sve je postalo dostupno. Meni je bilo drago i izazov što sam dobila ovu ulogu. Spominjala sam već ranije da se mi često susrećemo sa nekim divnim, prijatnim novinarima s kojima jako lepo sarađujemo, ali i sa onima koji, kad im daš nešto od sebe i pričaš o sebi i poslu, oni daju neki naslov koji je izvučen iz konteksta i razočaraš se, povredi te to.

Da li ste na svojoj koži osetili negativne posledice koje nose tabloidi?

Miodrag - Tabloidi me nisu "opleli" do sada. Različita spletkarenja su mi se dešavala u privatnom životu. Pre glume. Ljudi su bili ljubomorni što sam iz dobre porodice i što imam dve sestre, pa su pokušavali da spletkare. Svega tu ima i na sve su spremni...

Tamara - Pa i nisam. U mom slučaju tabloidi su izvrtali moje reči. Na primer, nikada za sebe ne bih rekla da blistam u trudnoći, a to je osvanulo u novinama. Dešavalo se da izađe neki intervju ili da izađe neka priča u prvom licu, koju ja nikada nisam rekla ili neki naslov koji nema veze sa pričom, niti sa onim o čemu sam govorila. To ništa nije strašno i ne može da utiče na moju karijeru i na moj posao, jer prosto kada ne praviš skandale i ne baviš se javnim poslom na taj način, ne mogu baš toliko da izmisle i da naprave neku priču. Mogu, ali to stvarno posle dva dana prođe, ako nije istina. Dođe i prođe. 

Šta biste iz serije izdvojili kao glavni mamac za gledaoce?

Miodrag - Ima svega. To su sve životne priče ljudi koji žive pored nas. Prožima se sve - i košarka i život i muzika... Ima svega. Mislim da će ljudima držati pažnju, jer će se sigurno svako pronaći u nekoj od priča.

Tamara - Verujem da je na interesantan način obrađena priča o sportu i klubu koji se izdiže iz pepela kao Feniks, a uz to prati i sudbine momaka koji su došli u KK "Radnički". Gledaoci će videti različite zaplete oko tog kluba. Dobra glumačka ekipa oživela je porodične, ljubavne, prijateljske priče. U našoj seriji će sve generacije naći nešto za sebe.