Dok se pre neki dan vozila gradskim prevozom, Verica Rakočević otvorila dušu! Toliko je bila pod utiskom, da je objavila PISMO u kojem...

Ovoga puta, njena objava iz gradskog prevoza kojim se vozila do grada rano ujutro, iznenadila je sve fanove. Iskrene emocije su 'isplivale' iz nje u jednom dahu, a u nastavku vam prenosimo njenu objavu u celosti:

"Jutro, šest i trideset. Čaroban izlazak sunca koje obasjava moju terasu puni me energijom, za dan koji će biti jako naporan i stresan. Veljko spava i žao mi je da ga budim da bi me samo odvezao do grada. Valjda je to ljubav, kočoperne i nabeđene "dame" bi zgroženo vrisnule i konstatovale da je to njegova dužnost.

Ulazim u autobus u kome trešti muzika, žena do mene umorna od života, raščupana drema, a ja da me ne bi njena tuga potresla u mislima vratim život trideset pet godina unazad. Svojim rukama, voljom i ljubavlju prema ovom poslu, zaradila sam čitavo bogatstvo. Brojim stanove, jedan, dva, tri, četiri, pet, svi veliki, salonski u centru grada. Pošteno (i to je bilo moguće u Jugoslaviji) bez ičije pomoći, bez dodvoravanja sistemima koji su se menjali. Svoja, tvrdoglava, uporna, vredna i čestita. Vukli su me na dole, osporavali, pripisivali lažne donatore i tako mi davali, meni sa kosovskim genima pogonsko gorivo da kao furija idem napred. Uvek dečje naivna, verovala da ce doći vreme u kome će se vrednovati trud, poštenje i rad. Ulazući u brend sve što sam zaradila, misleći da novo vreme donosi trijumf, svi ti lepi stanovi sa kojima su sada moja deca mogla da se ponose, sav moj rad zbog koga su bila uskraćena za moje prisustvo otišlo je u ruke nekih poput onoga koji je iz patika uskočio u Armani odela, vile i džipove. Samo sam se blago nasmešila i konstatovala da mi nije žao.

Spremam proslavu rada kojoj se neizmerno radujem, kvalitetni ljudi koji poštuju to što sam i šta sam velikodušno pomažu da to budemoj emotivni trijumf. Ne dodvoravam se nikome, stojim iza svakog svog stava, Veljko sigurno sada već budan radi na muzici sa revije. Stižu poruke od dece da su dobro i da me vole. Gospođa pored mene me blago prodrma uz molbu da se pomerim da prođe i dalje pospana. Tu sam, beogradsko jutro zagušljivije od mirisa mog dvorišta. Silazim na sledećoj stanici, pogledam u nebo i skupljenih dlanova zahvalim Bogu na ovome što sam i što mi je podario".

Mnogi mediji su ovu njenu objavu pogrešno protumačili i izvukli je iz konteksta, što je Vericu zabolelo pa je opet morala da se oglasi na Instagramu:

"Povratak u suton, dan ispunjen radom i zadovoljstvom. Dok bosim tabanima dodirujem travu umor i opterećenost brigama kako će sve ispasti nestaju. Jutros je iz mene izletela bujica emocija, moj najiskreniji osecaj i doživljaj. Ponosna i zadovoljna što među virtuelnim prijateljima ovde, imam ljude koji misle isto kao ja. Novine moraju da se prodaju a naslovi su aduti novinara. Navikla, opustena, bez ikakvog opterecenja preskačem naslove, a tekst ispod ne čitam jer sam ga sa dušom napisala. Naslov bez duše za tekst sa beskrajno čistim emocijama. Ali imam ja vas ovde, vi koji mi šaljete toliko pozitivne energije da ne osećam umor. Vi ste moji, vi razumete. Ostalo nije vazno. Hvala na energiji koju ste mi danas poslali", napisala je Verica u novom postu koji je objavila na kraju tog dana.