Danilo Mašojević: Koleginicama puštam staru narodnu muziku da bi nam dan počeo u veselju

On izlazi iz šahta, javlja se usred snežne mećave, pronalazi zanimljive proizvode iz Srbije poput "Seksi skakavca" sa Zlatibora, razgovara sa babom Rosom koja priča s mrtvima ali pravi i odlične intervjue sa pevačima, glumcima, gradonačelinicima. On je Danilo Mašojević, novinar "Jutra sa Jovanom i Srđanom" koji dolazi do odgovora na probleme koji muče stanovnike i najmanjeg mesta, ali koji nas takođe svakog radnog dana od 6.55h uveseljava otkrivanjem zanimljivih predela, ljudi, proizvoda iz cele Srbije, pa i sveta . Sada smo mi odlučili da malo porazgovaramo s njim, a Danilo je rado pristao da za Prva.rs otkrije neke od detalja sa snimanja jutarnjeg programa i dozvolio nam da ga malo bolje upoznamo.

Više od mesec dana kako veoma rano ustaješ! Kako to podnosiš? Jesi li inače ranoranilac?

- Bio sam ranoranilac, ali onaj koji gleda jutarnje programe, i uvek sam se pitao kako je tim ljudima koji ustaju pre svitanja?! Sada sam to i osetio na svojoj koži, mislim da sam se navikao na rano buđenje. Ima dana kada je teško, i tada pomaže muzika. Kada sam u Beogradu koleginicama u šminkernici puštam narodnu muziku starijeg datuma kako bi nam dan počeo u veselju i sa osmehom. Inače ne znam da li ste znali ali naša Ksenija Bujišić insistira sa joj zorom pevam Mitra Mirića, i šta ću moram da joj učinim taj plezir!

Koliko je to sati, kada ustaješ ovih dana?

- Budim se se oko četiri sata, doručkujem, ćutim pola sata dok uspostavim vezu sa samim sobom i svetom oko sebe i onda sam spreman za sve zadatke. Vladeta Urošević, Neven Bujošević i Filip Kovačević snimatelji su s kojima najčešće sarađujem i oni su doprineli tome da i ta promena radnog vremena prođe mnogo lakše.

Putuješ širom naše lepe zemlje. Prija li ti?

- Prija! Putovanja Srbijom voleo sam i dok sam radio "150 minuta", sada imam i više prostora da kroz uključenja upoznajem različite ljude i predele. Postoje dani kada je sve to naporno, ali se uvek pojavi neko zanimljiv, doživimo nešto novo i onda se zaboravi na umor.

Kako bi opisao rad s Jovanom i Srđanom?

- (Kucam o drvo dok odvovaram na ovo pitanje) Posle prvog dana jutarnjeg programa imao sam osećaj kao da već godinama radimo zajedno, što najbolje svedoči tome kako funkcionišemo. A i najbolje me dočekaju kada se vratim sa puta, ali već posle 10 minuta sledi pitanje: "Šta ćemo sutra? Šta ćemo sledeće da radimo?" I tu su svi da mi pomognu, daju savet, kritiku... Dobro je što ideja ne manjka!

Čemu si se iz svojih novih jutarnjih avantura najslađe nasmejao? Može i top tri!

- Auuuu! Smeh je zagarantovan kada me sa smehom iz studija dočekaju Jovana i Srđan, a zajedno smo se smejali jednom samojedu sa Kopaonika, koji je u programu uživo održavao higijenu, medu Seksi Skakavac sa Zlatibora, a poseban doživljaj bio je kada su me kolege iznenadile sa roditeljima koji su se uživo ukljucili iz mog porodičnog doma u Priboju dok sam ja bio na putu u Londonu. Ima toga mnogo više, i verujem da će tek biti situacija za prepičavanje!

Pozivaš ljude iz mesta u koja ideš da ti predlažu koga i šta da posetiš. Priznaj, kakave sve poruke dobijaš?

- Samo "Inbox" tj. "direct mesage" tajnu zna! Ima svega od kritika, do pohvala, a i odličnih predloga. Sve pročitam, i primim k znanju!

Jedan dan intervjuišeš naše najveće zvezde, drugi dan baba Rosu koja razgovara s Majklom Džeksonom. Šta ti više prija, ili šta ti je izazovnije?

- Trudim se da zavrim tamo gde do sada niko nije, da sa različitim ljudima razgovaram u do sada za njih neviđenim situacijama na televiziji. Tome težimo i to nam je cilj, i tu uživam veliku pomoć, savete, podršku i kontakte cele ekipe "Jutra sa Jovanom i Srđanom". Istu kafu piju i baba Rosa i Dziboni, i u istom društvu - sa nama!

Gde ćeš nas narednih dana voditi? Možda u Priboj?

- U narednim danima bićemo na jednom posebnom zadatku, ali to ćete tek videti. Za sada je moja koleginica Jelena Nikolić imala tu privilegiju i zadovoljstvo da uživa u čarima jednog od najlepših mesta u Srbiji - naravno mislim na Priboj. A ja, ja ću vas nekim drugim povodm voditi u svoj rodni grad.

Kako izgleda jedan dan Danila u Priboju, a kako u Beogradu? Ima li razlike?

- Naravno da ima, kada sam u Priboju tada razmišljam samo o tome da li ću stici da se vidim sa svima, i pokušavam da telefon što je više moguće ostavim po strani.

Sada si jedan od najprepoznatljivijih TV lica. Ima li udvaračica I kako ti prilaze?

- Pošto ustajem u četiri ujutru, i često putujem, mogu da me sretnu samo na pijaci ili na nekoj naplatnoj rampi ili pumpi. Zaista je šteta što nema više devojaka među snimateljskom ekipom.

Nedostaje li ti 150 minuta?

- Nedostaje mi druženje sa ekipom koja radi "150 minuta", iako zajedno činimo jednu veliku i složnu redakciju, zbog ritma posla ređe se srećemo. Ali kada nam se termini poklope onda sve propušteno nadoknadimo.

Daniiilo ili DanIlo i zašto DanIlo?

- Nikako Daniiiilo, već Danilo! Bolje je i Dan'lo od Daniiilo! Do moje 19 godine svi su me zvali ili Danilo ili Dačo, po dolasku u Beograd dočekao me je i Daniiilo! I ovaj izgovor mog imena ne mogu još uvek da prihvatim, doživljavam ga kao neko potpuno drugačije ime npr. Radojica!