Nikola Kojo o Gidri: "Odveo me je u kafanu, nahranio i dao mi, kao sad da vojniku daš 1 000 evra"
"U par rečenica koje smo izmenili, rekao mi je da je došao jer ima neka posla u blizini. Ostalo vreme smo ćutali. Po povratku iz vojske saznajem od prijatelja da me je slagao. Seo je u auto i došao samo zbog mene"; ispričao je glumac kako je njegov filmski deda Žika brinuo o malom Miši kad je porastao.
"Osamdeset šesta, januar. Ja mlad vojnik, još uvek na obuci. Raška. Hladno, uvek neka tenzija, neko vanredno stanje. Dolaze po mene i izvode me sa obuke. Imaš posetu, kažu...
Na obuci nema posete, a kad je vanredno stanje, nema izlaska iz kasarne. Dolazim na kapiju, čeka me komandant sa knjižicom i dozvolom za izlaz. Ništa mi nije jasno.
Sa druge strane stoji pored auta i puši Gidra. "Šta čekaš? Ulazi", kaže mi svojim šumadijskim akcentom koga se nije nikada odrekao.
Odveo me je u kafanu, nahranio, dao kao sad vojniku da daš 1 000 evra i otišao. U par rečenica koje smo izmenili, rekao mi je da je došao jer ima neka posla u blizini. Ostalo vreme smo ćutali.
Po povratku iz vojske saznajem od prijatelja da me je slagao. Seo je u auto i došao samo zbog mene. Rekoše mi da je tako Milivoje Živanović brinuo o njemu i o drugim glumcima - klincima. Želeo je da vrati tu pažnju i da se nastavi tradicija.To je bio Dragomir Bojanić Gidra", opisuje Nikola Kojo za Nedeljniksvoju epizodu sa Gidrom, ali ne sa snimanja, već iz vojske, kada mu je u posetu došao njegov "filmski" deda.
