EKSKLUZIVNO za PRVA.RS: Đuro otkrio svoje kriterijume po kojima će birati pobednika u šou "Super ljudi"
Publici u bivšoj Jugoslaviji postao je poznat zahvaljujući seriji “Top lista nadrealista”, a u muzici se oprobao formiranjem rok grupe “Bombaj štampa”. Mnogi ga pamte po TV seriji “Naša mala klinika”, a zahvaljujući svom režiserskom prvencu “Kajmak i marmelada”, 2003. godine postigao je ogroman uspeh. To što je u filmu “Oči rata” igrao sa Kolinom Farelom i Kristoferom Lijem, smatra svojim velikim uspehom. Ponosan je što je dobio jednu od glavnih uloga u filmu “Ničija zemlja”, koji je 2002. nagrađen Oskarom.
Trenutno sarajevskog umetnika Branka Đurića Đuru imamo priliku da gledamo kao člana žirija talent šoua “Super ljudi”, na TV Prva svakog četvrtka s početkom u 21h.
- Ovde se radi o neverovatnim sposobnostima koje nemamo priliku tako često da vidimo. Svi takmičari su izuzetno retki pojedinci koji se zaista razlikuju od drugih svojim izuzetnim veštinama i znanjima.
Pošto je šou takmičarskog karaktera, prednost dajete mladim ljudima ili smatrate da talenat ne zna za godine?
- Fascinantnije je svakako videti dete koje pamti stotine ili sabira napamet desetine dvocifrenih brojeva, nego kada to radi odrastao čovek. Ovakav program je koristan i nije u njemu toliko važno samo takmičenje koliko je važno da region upozna koliko genijalaca imamo u svojim redovima.
Kako biste Vi definisali "super čoveka"?
- Za mene je "super čovek" onaj koji pored svoje veštine ima i šarm, koji predstavlja jednu kompletnu ličnost i time bogati svoj nastup. To je moj kriterijum prilikom biranja pobednika.
Iza sebe imate uspešnu glumačku, rediteljsku i muzičku karijeru, zbog čega ste publici posebno autentični. Da li postoji neki talenat koji nemate, a voleli biste da ga posedujete?
- Ovo vaše pitanje mi je u stvari najveći kompliment koji mi je neko dao - “Postoji li talenat koji nemam”. Na žalost, nije talenat sve što nekome treba za uspešnu karijeru. Ima kolega koji su talentovaniji od mene, ali nisu imali priliku da to i pokažu. Ima i onih koji su sa jako malo talenta (ili čak bez njega) ostvarili zavidne karijere, i to je sve češći slučaj u našem poslu.
Godine 2012. imali ste priliku da sarađujete sa Anđelinom Džoli u njenom filmu "U zemlji krvi i mesa". Po čemu pamtite to iskustvo i da li sebe vidite u čuvenom Holivudu?
- Teško da bih u Holivudu mogao da živim od svog posla, a bilo bi glupo otići tamo samo zašto da bi time nekoga ovde impresionirao. Pamtim to snimanje po odličnom druženju i radu sa Nikolom Đuričkom, Borisom Lerom, Feđom sa kojima sam mesec dana proveo u Budimpešti. Što se Anđeline i Breda tiče, jako su normalni i skromni ljudi.
Svoju suprugu Tanju Ribič smatrate trajnom inspiracijom, čak ste joj i pisali pesme (Neka traje, Evo jedne što se svira na plaži). Kako je biti u braku sa koleginicom i kako je bilo glumiti sa njom u filmu "Kajmak i marlemada"?
- Lepo je imati mogućnost da radiš sa ljudima koje voliš. Mnogo lakše se razumeš sa bliskim, a Tanja mi je svakako najbliža.
Najviše volite - glumu/rediteljstvo/muziku i zašto?
- Najviše volim da pišem i najviše od svega sam uživao u pisanju scenarija za filmove i serije koje sam radio. Uskoro planiram da objavim knjigu koju sam počeo da pišem, napunivši 50.
