Kurti o 1. septembru: Običan dan, a možda i ne
Aljbin Kurti tvrdi da će 1. septembar biti normalan dan.
Izvor: Tanjug
Premijer privremenih prištinskih institucija tvrdi da nije zabrinut, da će 1. septembar, za kada je odložena njegova odluka o obaveznom izdavanju ulazno-izlaznih dokumenata, biti normalan dan, a ne isključuje ni mogućnost drugačijeg dogovora tokom predstojećeg susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu.
„Prvi septembar biće normalan dan na graničnim prelazima – ili ćemo izdavati ulazno-izlazna dokumenta, ili će ih obe strane ukinuti", kazao je Kurti u intervjuu za BBC na srpskom jeziku.
Ne isključujući tu mogućnost, Kurti, koji poslednjih dana daje brojne intervjue stranim medijima, kaže da se nada da će o tome sa predsednikom Vučićem razgovarati u okviru aktuelne teme.
Na pitanje da li je to zapravo njegova pregovaračka platforma za briselske razgovore, Kurti tvrdi da je takav predlog već iznosio predsedniku Srbije prilikom susreta u okviru inicijative saradnje regionalnih lidera Brdo Brioni.
„Rekao sam mu – priznaj dokumenta Kosova, a on mi je rekao da je to neprihvatljivo, jer bi tako priznao nezavisnost. Iako bi to bilo dobro, rekao sam mu da to nije tačno  Slovačka, Grčka, Rumunija ne priznaju nezavisnost, ali priznaju dokumenta Kosova", kaže Kurti.
Priština će, kaže, nastaviti kampanju za zamenu tablica i tvrdi da je Beograd zabrinut jer misli da će ljudi to prihvatiti.
Tvrdi da je zamena tablica u korist Srba sa Kosova.
"Ali jasno mi je da, i kad se proces završi, to neće biti kraj. Nama je potreban sporazum sa Srbijom, jer je sve delimično dok ne postignemo pravno obavezujući sporazum o potpunoj normalizaciji odnosa, zasnovan na međusobnom priznanju."
Uveren je da bi do takvog sporazuma moglo da dođe u narednih godinu–dve dana i smatra da što pre do njega dođe, to bolje.
„Jasno je da je kosovsko biće zdravo, ali nisu odnosi Kosova i Srbije, a mi ne preispitujemo svoje biće, kao ni sve više međunarodnih igrača", kaže Kurti.
Na pitanje da li bi predstojeći susret sa predsednikom Vučićem u Briselu mogao biti istorijski, Kurti nema konkretan odgovor.
„Razgovori se vode na dva koloseka, a prvi je sastanak lidera, gde ćemo imati dve tačke: elemente generalnog okvira za sporazum i trenutna pitanja, a verujem i da ćemo ići upravo tim redom. Ove dve tačke jesu veoma opšte, ali ja se nadam da ćemo ući u konkretnije teme kako se razgovori budu odvijali", rekao je Kurti.
Dodao je da je "drugi kolosek" razgovor pregovaračkih timova koje predvode Besnik Bisljimi i Petar Petković.
"Rano je"
Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je za BBC da je prerano govoriti o predstojećem sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu, kako će se završiti i kakav će biti karakter sastanka. Kurti je rekao, osvrćući se na nove odluke kosovske vlade, da ga ne brine kako se to vidi u smislu samostalnog odlučivanja, budući da je "Kosovo mnogo nezavisnije od Srbije" i da je "Srbija mnogo zavisnija od Rusije". Sastanak je trebalo da bude 19. jula, podsetio je on, "ali je predsednik Srbije zatražio odlaganje za mesec dana". Govoreći o ulozi Evropske unije kao fasilitatora dijaloga za normalizaciju odnosa sa Srbijom, Kurti je rekao da bi oni "mogli da budu aktivniji i jasniji". Na pitanje da li bi sastanak 18. avgusta u Briselu "mogao da bude istorijski" Kurti nije imao odgovor. "Razgovori se odvijaju u dva koloseka, prvi je sastanak lidera na kome će biti dve tačke: elementi opšteg okvira sporazuma i aktuelna pitanja i verujem da ćemo se pridržavati tog redosleda. Ove dve tačke su veoma opšte, ali mislim da ćemo ići na detaljnije teme kako se razgovori budu odvijali", rekao je Kurti. Kao drugi kolosek, on navodi razgovore pregovaračkih timova koje predvode Besnik Bisljimi, potpredsednik Vlade Kosova, i Petar Petković, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije. Kurti tvrdi da je on "postigao dva sporazuma sa Srbijom i oba ispunio, ali Srbija nije ispunila svoj deo". "Po pitanju registracija, Srbija je prekršila rok u aprilu i evo nas sad u problemu. Po pitanju energetike, institucije Kosova su u dva dana registrovale kompaniju Elektrosever koja je imala nedelju dana da nam preda sveže podatke o korisnicima - što nije učinjeno ni posle osam nedelja. Zanimljivo je da se od mene traži da nastavim ono što su radili moji prethodnici, dok se ne vrši pritisak na Srbiju da primeni ono što su dogovorili sa mnom", rekao je Kurti. Sebe Kurti ocenjuje kao teškog pregovarača, ali onog koji ispunjava dogovoreno. Na opasku da je razgovor o ZSO zatražio i Kristofer Hil, američki ambasador u Beogradu, Kurti podseća da Hila poznaje 24 godine zbog bogatog iskustva američkog diplomate, dugo godina uključenog u pitanja balkanskih odnosa. "Hil je prećutni posrednik između Srbije i Kosova, pa on tako nešto ne bi rekao pre nego što to Beograd prvo zatraži. Interesantno je da to ne traže Srbi sa Kosova jer oni kažu da su im potrebna radna mesta, pravda, bolja ekonomija i, što je najvažnije, borba sa korupcijom", rekao je Kurti. On dodaje da više očekuje i od posrednika, u čijim će se kancelarijama susresti sa srpskim predsednikom. "Verujem da bi EU mogla da bude aktivnija i da bude jasnija. Imamo pravo da očekujemo više od EU, posebno da pokazuje više jasnoće i čvrstine u vezi sa sopstvenim stavovima, posebno kada su u pitanju događaji poput poslednjih barikada i incidenata", rekao je on. Govoreći o dešavanjima na severu Kosova 31. jula Kurti kaže da je postojao očigledan nedostatak obaveštajnih podataka različitih institucija, ne samo Kosova, o tome šta se događa, kao i da je potcenjena agresivnost Srbije prema Kosovu i želja Beograda da iznenadi. "Bilo je poziva i iz Brisela da odložimo primenu odluka, ali želeo sam da sve uverim da pokazujem dobru volju prema međunarodnim partnerima ne zato što javnost nije dovoljno obaveštena, već zato što je kampanja širenja straha koju je vodio Beograd imala mnogo više uticaja nego što smo mislili", kaže Kurti. Prema njegovim rečima, njega ne zanima kako će ga drugi gledati nakon intervencije američkog ambasadora u prištini Džefrija Hovenijera, jer, kako kaže smatra da je Kosovo mnogo više nezavisno nego Srbija, odnosno da Srbija mnogo više zavisi od Rusije. "U ponoć sam počeo da izdajem ta dokumenta i 2.679 su izdata na graničnim prelazima. Znao sam da neće moći da sklone barikade u ponoć i ja sam 19 sati izdavao dokumenta, uz vreme čekanja od samo 20 sekundi, što je neuporedivo brže nego Srbija. Barikade su bile veoma jednostavan primer njihove unapred pripremljene reakcije koju su spremali jer su znali da ćemo biti veoma blagi i efikasni - ja nisam plenio dokumenta", rekao je Kurti. Ipak, uprkos tvrdnjama da je odabrao blag i efikasan pristup, Kurtiju je jasno da su tenzije i strah među kosovskim Srbima podignuti na viši nivo. "Ne snosim nikakvu odgovornost za to, to je posledica kampanje dezinformacija koju je vodila Srbija. Kampanja je bila veoma agresivna jer su znali da se ništa neće desiti 1. avgusta, a pošto su znali da će ljudi sarađivati sa policajcima na granici, delovali su preventivno", rekao je on. Kako se navodi, u očekivanju novog roka za početak primene mera Vlade Kosova, u video snimku objavljenom na zvaničnim kanalima komunikacije Kurti se obratio na srpskom jeziku, a za to on kaže da je time pokazana njegova širokogrudost jer je govorio na srpskom. "Direktna komunikacija prati se sve većim pritiskom i maltretiranjem unutar srpske zajednice na Kosovu. Sve je više Srba koji sarađuju sa mnom, ali su oni i sve izloženiji pritisku Srbije", kaže Kurti i navodi primer ostavke političkog savetnika iz redova srpske zajednice, samo dva sata nakon imenovanja. Ipak, Kurtijevu komunikaciju sa Srbima na Kosovu kritikovali su i oni koji nisu deo Srpske liste, bliske zvaničnom Beogradu, piše BBC. "Veoma je interesantna pojava da me poredite sa nekim zamišljenim idealom savršenog političara i slobodno nastavite to da radite - kritika uvek pomaže. Ali možete li da zamislite srpskog predsednika ili premijera da se obrate na albanskom jeziku ili na nekom drugom jeziku manjina?", rekao je Kurti. Objašnjava da takvo viđenje njegove uloge ima i druge poruke. "To je velika neravnoteža u očekivanjima. Od mene su veoma visoka, a od predsednika Srbije su veoma niska. "S druge strane, niska očekivanja Zapada od srpskog predsednika pokazuju zapravo i šta misle o njemu", rekao je Kurti. Na tvrdnju da nije učinio sve što je mogao u odnosima sa srpskom zajednicom iz straha za sopstveni rejting i politički imidž u okviru albanske zajednice, Kurti to kategorički negira. "Ne radi se o mom imidžu, ne znam zašto mislite na taj način. Kao neko ko poznaje moju političku prošlost, jasno vam je da ne vodim mnogo računa o sopstvenom imidžu, bio sam aktivista ceo život, govorio i živeo u skladu sa idealima", rekao je Kurti. Tvrdi i da je spreman da poboljšava odnose. "Iako ne mislim da je su ljudi toliko uplašeni stanjem na Kosovu, spreman sam da se angažujem u razgovoru sa svakim ko se ne oseća bezbedno, mada nije tako jednostavno boriti se sa agresivnom kampanjom propagande koja se sprovodi u medijima na jeziku koji nije albanski. Kampanjom plašenja ljudi Beograd može imati neki uspeh, ali znate kakva je putanja diktatura – od male pobede, preko male pobede, do konačnog poraza", rekao je on.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
